Кошарац: Српска мјесто међународног дијалога о енергетским темама

Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац званично је у Требињу отворио Самит енергетике који је окупио учеснике из региона и поручио да је Српска данас мјесто међународног дијалога о енергетским темама.

Кошарац је нагласио да је стабилан енергетски сектор резултат јасне политике политичког руководства Републике Српске, предвођене Милорадом Додиком.

Он је рекао да је управо Додик инсистирао да се одговорно приступи стратешким изазовима енергетске стабилности и очувању енергетског суверенитета, како Републике Српске, тако и Федерације БиХ /ФБиХ/.

"Предсједник Додик је имао јасну визију како усмјерити све капцитете да би енергетски сектор у Републици Српској био стабилан и безбједан", рекао је Кошарац на отварању тродневног Самита енергетике "СЕТ - Требиње 2026".

Кошарац је рекао да су резултати забиљежени и на заједничком нивоу упркос успорености.

"Могу да похвалим напоре ентитетских министара енергетике и сараданика јер је усаглашен текст закона о регулатору и преносу електричне енергије као услов да БиХ буде изузета из Механизма прекограничног усклађивања угљеника /ЦБАМ/", рекао је Кошарац.

Он је поручио да се интензивно ради и на испуњавању осталих услова како би се успјело доћи до тога да БиХ буде изузета из ЦБАМ модела.

"ЦБАМ данас и те како утиче на нашу конкурентност", рекао је Кошарац и поручио да је СЕТ данас озбиљна платформа и прогласио званично отворење.

Предсједник Привредне коморе Републике Српске Горан Рачић навео је на свечаности поводом отварања Самита енергетике у Требињу да се корз међународне пројекте домаћим привредницима настоји обезбиједити знање, едукација и подршку ка путу ка зеленој транзицији.

"Управо ових дана смо покренули значајан пројекат који се финансира из ЕУ и ЊЕмачке Владе, а зове се `Зелена транзиција - дигитално одрживи развој малих и средњих предузећа`", навео је Рачић.

Он је додао да су сада изазови постављени пред економију доста комплексни.

"Ми можемо слободно рећи да ЦБАМ који у знатној мјери отежава и угрожава нашу конкурентност јесте нешто што је задесило нашу економију и управо очекујемо ових дана и да Савјет министра донесе потребне законе и да се формира коначно берза како би испунили дио обавеза који је неопходан", истакао је Рачић.

Он је истакао да је у Комори формиран Центар за дигиталну трансформацију и Центар за зелену транзицију.

Савјетник министра рударства и енергетике Србије Милан Алексић рекао је да је енергетика темељ енергетске сигурности, економске стабилности и дугорочног развоја земаља.

"Посљедњих неколико година јасно су се показали колико су стабилни енергетски системи, важни за функционисање наших економија", рекао је Алексић.

Алексић је указао да је енергетска криза кроз коју Европа пролази, додатно потврдила да енергетска сигурност и енергетска тарнзиција морају да иду заједно.

Он је нагласио да је Србија успјела да покрене највећи инвестициони циклус у енергетици, за који је планирано преко 15 мулијарди евра инвестиција до 2035. године.

"Обезбјеђивање довољно електричне енергије је наш најважнији задатак, уз одрживу интеграцију нових капацитета и из обновљивих извора", рекао је Алексић.

Он је навео да је у електроенергетском сектору у посљедње три године укинут мораторијум у области изградње нуклеарних електарана, те да је "Електропривреда Србије" изградила зелена постројења.

"Развијамо пројекте који ће обезбиједити већу флексибилност система у условима раста обновиљивих извора енергије, а међу њима посебно мјесто је пројекат Хидроелектрана ` Бистрица` која ће представљати једну од кључних енергетских инвестиција у региону", рекао је Алексић.

Алексић је нагласио да је циљ постићи до 2030. године више од 3,5 гигавата инсталираних извора обновиљиве енергије.

"Планови су да се у наредних 10 године уложи више од милијарде у сам преносни систем и изгради више од 1.000 километар нових далековода", реклао је Алексић и додао да ће бити ојачан и прекогранични капацитет размјене електричне енергије.

Он је навео да су у току радови на најдужој дионици на трансбалканском коридору од Руминије, преко Србије са БиХ и Црном Гором.