Глобална потражња за угљем у 2025. порасла на рекордних 8,85 милијарди тона

Глобална потражња за угљем у 2025. години порасла је за 0,5 одсто на годишњем нивоу, достигавши рекордних 8,85 милијарди тона, али се до краја деценије очекује благи пад због све јаче конкуренције других извора енергије, наводи се у данас објављеном извјештају Међународне агенције за енергију (ИЕА).

Агенција процјењује да ће се глобална потражња за угљем до 2030. године вратити приближно на ниво из 2023. године, прије свега због промјена у електроенергетском сектору, који тренутно чини око двије трећине укупне потрошње угља.

Према извјештају, постепено ширење нуклеарне енергије, снажан раст обновљивих капацитета и значајно повећање глобалне понуде течног природног гаса довешће до постепеног опадања производње електричне енергије из угља већ од 2026. године. У 2025. години забиљежена су одступања од досадашњих трендова на више великих тржишта, додаје се у извјештају.

У Европској унији, након двогодишњег периода у којем је потрошња падала за најмање десет одсто на годишњем нивоу, сада је забиљежен само скроман пад, док се потражња у Кини, највећем свјетском потрошачу угља, није значајно промијенила у односу на 2024. годину.

Потражња за угљем у Европској унији смањена је за свега три одсто на годишњем нивоу, након просјечног пада од 18 одсто у 2023. и 2024. години, што ИЕА углавном приписује слабијој производњи хидроелектрана и вјетроелектрана у првој половини године.

Поред тога, у САД више цијене гаса и спорије затварање термоелектрана подржали су потрошњу угља упркос дугогодишњем силазном тренду, док је у Индији рана и снажна монсунска сезона довела до годишњег пада потражње за угљем, тек трећи пут у посљедњих 50 година.

Највећи апсолутни раст потрошње угља до 2030. године очекује се у Индији, гдје би потражња требало да расте око три одсто годишње, док се очекује да ће потражња у Кини благо опадати у наведеном периоду, наводи се на веб-страници ИЕА.