Живот и насљеђе сарајевске породице Јефтановић на филмском платну

Прича о сарајевској породици Јефтановић, једној од најутицајнијих српских породица XИX и XX вијека, добија своју екранизацију. Наиме, ових дана у Сарајеву се снима документарни филм који ће приказати развој модерног Сарајева кроз причу о породици која је подигла први модерни хотел „Европу“, учествовала у градњи Народног позоришта, Саборне цркве, али и оснивању првих школа.

- Када ми је отац причао о својој породици, увијек сам мислила да фантазира и да превише бајковито гледа на прошлост. Сада ми је јасно да ништа од тога није била његова машта - каже Андреа Јефтановић, потомак породице, која је ове године управо због филма из Чилеа допутовала у Сарајево.

Породица Јефтановић у Чиле је избјегла током Другог свјетског рата, након што је Душан Јефтановић, Андреин дјед, одведен и страдао у логору Даница. Њена бака Милена тада је са дјецом, Предрагом, Ненадом и Ксенијом, отишла у Чиле, гдје потомци породице и данас живе.

Андреа је неколико пута долазила у Сарајево, али од 2022. године град посјећује током сваког одмора. Позив који је добила од сарајевског Јеврејина Мориса Албахарија, да јој врати породични сат, био је додатни мотив да се врати у град којем је њена породица, између осталих, поставила модерне темеље.

- То је невјероватна и дирљива прича, прича о сату који породица Албахари чува још од Првог свјетског рата, а који је припадао мојој породици. Успјела сам доћи и упознати господина Албахарија и са њим подијелити сјајну причу о суживоту у овом граду - казала је Јефтановић.

Управо ту причу објавила је новинарка Александра Тољ Ружић, која данас заједно са Андреом снима филм.

- Давно сам упознала господина Албахарија. Када је видио да добро познајем историју града, рекао ми је да има сат породице Јефтановић, који је његов отац добио од једног члана те породице јер га је спасио у Првом свјетском рату. Написала сам прилог и потражила Андреу, за коју сам тада чула да је универзитетска професорица и писац. Када смо се чуле, мислила је да се шалим - каже Тољ Ружић за портал SeeSrpska.

Она додаје да прича заслужује екранизацију из више разлога.

- Глигорије Јефтановић, најистакнутији члан ове породице, сматрао се вођом народа. Четири пута се састао са аустроугарским царем у борби за црквену аутономију. Породица је имала циглану, кречану, десетине некретнина у Сарајеву, али и широм земље. И данас се на неким њиховим здањима може пронаћи монограм ГМЈ – Глигорије Манојла Јефтановић, и све ће то бити приказано у филму - казала је Тољ Ружић.

Након прве етапе снимања, која се приводи крају, наставак је планиран у октобру, када Андреа Јефтановић поново долази у регион. Снимање ће, осим у Сарајеву, бити настављено у Београду, Јасеновцу, али и на Брачу.