Затвори у Српској остварују велике уштеде сопственом производњом хране

Казнено-поправни заводи /КПЗ/ у Републици Српској остварују знатне финансијске уштеде у буџету кроз сопствену пољопривредну и сточарску производњу хране на својим економијама, изјавио је Срни министар правде Горан Селак.
Селак је рекао да овакав систем омогућава затворима да произведу велике количине воћа, поврћа и меса за исхрану затвореника и особља, истовремено пружајући корисну радну терапију у процесу ресоцијализације.

Он је нагласио да је радно ангажовање затвореника добровољно, представља користан дио њиховог третмана и никада се не користи као облик кажњавања.

"Kазнено-поправни заводи у Републици Српској који се налазе у Бањалуци, Фочи, Источном Сарајеву, Бијељини, Добоју и Требињу развили су сопствене пољопривредне економије и фарме, а ова привредна стратегија доноси уштеде буџету и служи као дио процеса ресоцијализације осуђених", навео је Селак.

Према његовим ријечима, највећи дио меса, млијечних производа и поврћа, који се свакодневно нађу на менију ухапшених лица, не долази из јавних набавки, већ са затворских имања на којима раде осуђена лица.

Додик поводом 51 године Универзитета: Стуб образовног и научног развоја Републике Српске

Цјелокупан процес одвија се под стручним надзором привредно-инструкторских служби, чиме су затвори успјешно спојили економску самоодрживост и друштвену корист.

"Овај систем је правно уређен Законом о извршењу кривичних и прекршајних санкција, који омогућава заводима да дјелују као специфични привредни субјекти и организују рад осуђеника", појаснио је Селак.

Он је рекао да КПЗ Фоча са својом Привредном јединицом "Дрина" обухвата капацитете у сточарству, свињогојству, говедарству, овчарству и пчеларству.

"Са фарме надомак Фоче свјеже месо и млијечни производи иду право у затворску кухињу, док се вишак понуде пласира и на слободно тржиште кроз туристички комплекс и Мотел `Бриони`", прецизирао је Селак.

Он је рекао да сличан модел примјењује и КПЗ Бањалука, на полуотвореном одјељењу ове установе у Трну, гдје функционише модерна свињогојска фарма која покрива годишње потребе овог завода за месом.

"Са друге стране, заводи у Источном Сарајеву, Бијељини, Добоју и Требињу искористили су земљишне капацитете за пластеничку и пољопривредну производњу и узгајају поврће, кромпир, купус, парадајз и паприке", напоменуо је Селак.

Он је истакао да је комплетан ланац производње под сталним санитарним и ветеринарским надзором.

"Јеловници на седмичном нивоу обезбјеђују оптималан баланс у исхрани, а посебна пажња посвећује се болесним осуђеницима. Закон налаже и потпуно поштовање вјерских и културних захтјева због чега су по потреби доступни и посни менији, као и оброци усклађени са вјерским прописима", нагласио је Селак.

Осим економске рачунице, Селак је рекао да највећа вриједност затворских фарми у Републици Српској лежи у људском фактору и ресоцијализацији.

"Сврха рада осуђеника је стицање, одржавање и развијање њихових радних способности, навика и стручног знања, како би се након пуштања на слободу што лакше интегрисали у друштво", поручио је Селак.

Селак је појаснио да се посао организује унутар или ван установе, да се води рачуна о томе да буде што сличнији раду на слободи, а усклађује се са здравственим способностима и програмом третмана затвореника, уз обавезно испуњавање свих безбједносних правила.

"Рад на економијама примарно је резервисан за осуђенике у полуотвореном и отвореном третману, гдје у сарадњи са инструкторима пролазе кроз интензивну практичну обуку и стичу вриједне вјештине у областима кулинарства, сточарства и повртарства", рекао је Селак.

Он је закључио да ови људи након издржавања затворске казне не излазе на слободу празних руку, већ са собом носе примјењиво знање и занат који им омогућава брже адаптирање у друштвену заједнцу.