Више првачића него лани

У клупе ове јесени сјешће више првачића него лани, што, иако није разлог за еуфорију, представља охрабрујући сигнал у вријеме када Српска годинама води битку са падом наталитета и одласком становништва.

Према подацима Министарства просвјете и културе Републике Српске, до 8. јуна за упис у први разред основних школа за 2026/2027. годину пријављено је 8.965 дјеце. Како су истакли, највише пријава стигло је из Бањалуке, њих 1.954, док је најмање забиљежено у Калиновику, свега пет.

Скандал на Мундијалу, Марез "признао" договор

- Нема локалних заједница у Српској гдје није стигла нити једна пријава - поручили су из ресорног министарства. Годину раније, према званичним подацима, у клупе широм Српске је сјело 8.650 првачића.

Ћосић: Позитиван сигнал, али без прераног оптимизма

Предсједник Савеза општина и градова РС Љубиша Ћосић казао је за "Глас" да нови подаци улијевају одређену дозу оптимизма, јер указују на могућу стабилизацију демографских кретања, али упозорава да је још рано говорити о трајнијем преокрету.

- То су ипак неки позитивни трендови који говоре у правцу барем стабилизације броја првачића који се уписују, а што је можда још важније и стабилизације броја новорођене дјеце у Српској. Ова дјеца су рођена прије шест или шест и по година и сам тај податак показује да је ситуација тада била нешто повољнија него годину или двије раније. Међутим, не смијемо се заваравати јер то још није довољно да бисмо говорили о преокрету негативних демографских кретања - рекао је Ћосић.

Он је подсјетио да Српска и даље биљежи негативан природни прираштај, односно да је број умрлих већи од броја рођених, те да је исељавање становништва и даље један од највећих изазова.

Минић: Имамо више првачића него лани - то је најљепша вијест коју сам чуо у овој години

- Нажалост, и даље имамо два озбиљна проблема. С једне стране је негативан природни прираштај, а с друге одлазак становништва. Млади људи одлазе у иностранство, али и у веће центре унутар Српске и региона. Истовремено свједочимо јачању већих средина на рачун мањих локалних заједница, што додатно усложњава демографску слику - нагласио је Ћосић.

Мале општине не смију остати без школа

Према његовим ријечима, од изузетне је важности очувати живот у мањим општинама и обезбиједити услове да млади људи остану или се врате у своје средине.

- Настојимо да кроз сарадњу са Владом РС заступамо интересе мањих и неразвијених локалних заједница. Важно је сачувати подручна одјељења и основне школе, јер гашење школе често представља и почетак гашења једног мјеста. Зато подршка треба да буде усмјерена првенствено према малим срединама, кроз инфраструктурне пројекте, обнову школа и вртића, као и кроз различите облике помоћи младим породицама - казао је Ћосић.

Он сматра да се ефекти пронаталитетних мјера не могу очекивати преко ноћи, али да континуитет у њиховом спровођењу већ даје одређене резултате.

Трамп: Састанак у вези са Ираном сутра у Дохи

- Изградња вртића, субвенционисање боравка дјеце, подршка младим брачним паровима и развој локалне инфраструктуре јесу мјере које дугорочно могу утицати на демографску обнову. То је процес који траје годинама и захтијева стрпљење, али је важно да постоји континуитет и јасна опредијељеност институција да се тим проблемом баве - поручио је Ћосић.

Пашалић: Број првачића је само посљедица

С друге стране, демограф Стево Пашалић истиче да број уписаних првачића не треба посматрати изоловано, јер је ријеч о показатељу који је директна посљедица демографских процеса из претходних година.

- У демографији су овакви подаци увијек посљедица, а не узрок. Број дјеце која данас полазе у школу одраз је броја рођених прије шест или седам година, али и миграционих кретања у међувремену. Због тога један податак сам по себи не може бити довољан за озбиљније закључке, али може указати на општи правац кретања - рекао је Пашалић.

Он подсјећа да Српска већ дужи низ година биљежи пад наталитета.

Републичка странка Српске обиљежила крсну славу Видовдан и пет година постојања

- Од 2011. године број рођених је испод 10.000. Прошле године рођено је 8.825 дјеце и то је податак који не може бити охрабрујући. Дуго смо се држали изнад границе од 9.000 рођених, а сада смо и ту границу изгубили. Због тога је реално очекивати да ће у наредних неколико година број првачића бити мањи од садашњег - упозорио је Пашалић.

Број ученика преполовљен за двије деценије

Он је подсјетио да је почетком 2000-их година у основним школама у Српској било око 124.000 ученика, док их је данас око 81.000.

- То најбоље показује размјере демографских промјена кроз које пролазимо. Имамо мање становника, мање рођених и самим тим мање ученика. Зато образовни систем мора бити спреман да се прилагоди новим околностима - казао је Пашалић.

Укупно 124 брода прошла кроз Ормуски мореуз од 25. јуна

Образовање

Према ријечима Стеве Пашалића у условима пада броја становника посебан акценат мора бити стављен на квалитет образовања и развој људског капитала.

- Ако већ губимо квантитет, онда морамо добити квалитет. Будућност ће све више зависити од образоване, продуктивне и конкурентне радне снаге. Због тога је неопходно улагати у образовање, нове технологије и знање, јер ће управо то бити кључни ресурс друштва у наредним деценијама - истакао је Пашалић.