Друштво

16.11.2026.

11:40

Универзитет у Бањалуци богатији за 18 нових доктора наука

На Универзитету у Бањалуци данас је промовисано 18 нових доктора наука, чиме је укупан број одбрањених докторских дисертација на овој високошколској установи достигао 953.

Доктори наука
Фото:СРНА

Осамнаест доктора наука, који су у протеклих годину дана одбранили докторске дисертације на бањалучком Универзитету, промовисано је данас у Бањалуци.
Вршилац дужности ректора бањалучког Универзитета Ранко Шкрбић рекао је да је 13 доктора наука са Медицинског факултета, три са Филозофског и по један са Природно-математичког и Технолошког факултета.

"До сада су докторске дисертације на Универзитету у Бањалуци одбранила 953 кандидата. Циљ је да факултети привуку што већи број младих који ће ући у истраживање и резултате презентовати на домаћим и међународним форумима, у часописима", изјавио је Шкрбић новинарима уочи промоције у Ректорату.

Шкрбић је нагласио да са таквим академским звањем Универзитет постаје знатно богатији и ствара се могућност успјешније међународне сарадње и пријаве за међународне пројекте.

Вршилац дужности декана Медицинског факултета Универзитета у Бањалуци Радослав Гајанин рекао је да је ова високошколска установа створила све услове за квалитетан научно-истраживачки рад.

Путин шкиљи

Путин: Москва одбацује било какав облик неоколонијализма


"Формиран је Центар за биомедицинска истраживања у којем је, између осталог, могуће обавити истраживања из различитих грана медицине – базичних и клиничких, те експерименталне медицине", навео је Гајанин.

Гајанин је рекао да се на трећи циклус студија на овом факултету годишње уписује између 20 и 40 кандидата, а од његовог оснивања титулу доктора наука добила су укупно 233 кандидата.

Хирург у добојској Општој болници "Свети апостол Лука" Зоран Матковић рекао је да се у дисертацији бавио проблемом гангрене цријева и лошег исхода код већине пацијената, односно податком да 60 до 70 одсто пацијената фатално заврши.

"У свијету се за лијечење ове болести примјењују различите супстанце као би се њиховим дејством побољшао исход каснијег хирушког третмана. Избор је пао на `леосинендан`, лијек који се користи за акутно срчано попуштање. Сматрали смо да би могао да дјелује и на крвне судове у цријевима, те да би његова примјена омогућила да хирушки третман буде успјешнији. Истраживања која смо обавили су показала да примјена овог лијека има ефекта", навео је Мaтковић.

Метковић је нагласио да је овај лијек већ регистрован и могао би веома брзо бити примијењен у клиничкој пракси.

Милица Ђурђевић је докторску дисертацију одбранила на Технолошком факултету, на студијском програму посвећеном обновљивим изворима енергије и еколошком инжењерству, док је основне и мастер студије завршила у Грацу, али је ипак одлучила да се врати у родни град.

"Веома је важно да млади истраживачи у Републици Српској добију прилику за напредак", истакла је Ђурђевићева.

Придружите се

Сазнајте све о најважнијим вијестима и догађајима, придружите се нашој Вибер заједници.

Провјерено.инфо