Свједочанство Иванке Млађеновић о супругу Анђелку: Моја кћерка није упамтила оца

У тренуцима када су се над Подрињем надвијали први облаци рата, у дому Иванке и Анђелка Млађеновића у Јежештици код Братунца стигао је нови живот.

- Кћерка нам се родила на почетку рата, 10. марта 1992. године. Била је то наша највећа радост - прича Иванка у свједочанству за Меморијални центар Републике Српске.

Док су многе породице већ осјећале да долазе немирна времена, Иванка и Анђелко радовали су се рођењу своје кћерке, вјерујући да је пред њима живот какав су планирали.

Познавали су се од дјетињства. Одрасли су у истом селу, дружили се, заједно одлазили на игранке и вашаре, а након четири године забављања одлучили су да заснују породицу. Анђелко је радио у Словенији, у фабрици стакла у Козини, али се 1991. године вратио кући.

Иако је имао посао и сигурност далеко од ратних дешавања, осјећао је да се нешто спрема.

- Није хтио више да иде. Говорио је да се боји да ће се нешто десити и да не жели да ми не останемо сами - присјећа се Иванка.

Вјенчали су се крајем 1991. године, а неколико мјесеци касније добили кћерку. Међутим, радост је кратко трајала. Дјевојчица је имала свега двадесет дана када су Иванка и Анђелко били приморани да напусте свој дом. Са тек рођеним дјететом у наручју Иванка је отишла у Србију, у Нову Пазову, надајући се да ће све кратко трајати и да ће се ускоро вратити кући.

Док је Иванка у избјеглиштву покушавала да заштити дијете од ратне стварности, у Јежештици су остали њен супруг Анђелко, његова браћа и родитељи.

Осмог августа 1992. године примила је телефонски позив најстаријег од четири брата породице Млађеновић. Рекао је: Погинули су.

Током напада муслиманских снага из Сребренице на српско село Јежештица 8. августа 1992. године убијени су њен супруг Анђелко Млађеновић и његов брат Драган Млађеновић.

Истог дана страдала је и њихова мајка Савка Млађеновић, чији су посмртни остаци касније пронађени у шибљу и трави недалеко од села.

Иванка свједочи да су годинама слушали различите приче о ономе што се догодило тог августовског дана, укључујући и тврдње да је након убиства њеног супруга Анђелка његова глава однесена као ратни трофеј.

Међутим, каже да породица никада није добила званичну потврду о томе шта се тачно догодило, нити је дочекала да неко одговара за злочин над њеним најмилијима.

Упркос свему, не дозвољава да сјећање изблиједи.

Чува успомену на Анђелка, на његову породицу и на људе чији су животи прекинути у љето 1992. године.

- Моја кћерка није упамтила оца - каже Иванка, а у ту једну реченицу стала је сва тежина породичне трагедије.

Комплетно свједочанство Иванке Млађеновић, доступно је на званичној страници Меморијалног центра Републике Српске на сљедећем линку: https://memorijalni-centar.rs/svjedocanstva/ivanka-mladjenovic/

Поводом обиљежавања 34 године од страдања Срба у средњем Подрињу и Бирчу, Меморијални центар Републике Српске приказаће серијал до сада недовољно познатих свједочанстава широј јавности о страдању српског народа на овом простору током Одбрамбено-отаџбинског рата.

Свједочанства ће бити објављивана свакодневно на дигиталним платформама Меморијалног центра Републике Српске.

Централна комеморација у сјећање на страдање 3.267 Срба средњег Подриња и Бирча, биће одржана у Братунцу 4. јула, уз овогодишњу поруку: У БРАТУНАЦ СЕ НЕ ЗОВЕ, У БРАТУНАЦ СЕ ИДЕ.