СПЦ данас слави Светог Данила Столпника: Ево шта треба учинити

У српском народу дан посвећен Светом Данилу Столпнику везује се за смирење, трпљење и тиху молитву. Овај светитељ не доживљава се само као велики аскета, већ и као снажан заштитник благих и мирних људи – оних које живот често ставља на тешка искушења управо због њихове доброте.

Вјерује се да се Свети Данило посебно моли за оне који трпе неправду, али не губе вјеру, нити одустају од доброг пута.

Свети Данило рођен је 409. године у селу Мерата, недалеко од града Самосате, на обали ријеке Еуфрат. Према предању, већ као дванаестогодишњак тајно је побјегао у манастир, вођен снажном жељом за молитвом и тиховањем.

Иако су га монаси у почетку одбијали због младости, Данилова упорност била је јача. На крају су попустили, а родитељи, који су га убрзо пронашли, дали су сагласност да остане у манастиру. У народу се вјерује да је управо та рана одлучност била први знак његове изузетне духовне снаге.

Поред монашког живота, Данило је имао још једну велику жељу – да упозна чувеног аскету Светог Симеона Столпника. Та жеља испунила му се током боравка у Антиохији, гдје је, према предању, схватио да је и његов пут пут самоће, молитве и потпуног одрицања.

Недуго затим, Данило одлази у предграђе Цариграда и 460. године се пење на стуб, започињући живот столпника. На тај начин постао је симболични насљедник Светог Симеона.

Народ је убрзо почео да вјерује у исцјелитељске и пророчке моћи Светог Данила. Због великог броја људи који су му долазили по савјет и молитву, направљен му је већи стуб. Вјеровало се да његове ријечи доносе утјеху, али и тачна пророштва.

Предање каже да је могао да види судбине људи и да је прорекао датуме смрти многих угледника свога времена. Због тога се и данас сматра да му се нарочито моле они који траже излаз из тешких животних ситуација.

Као мудар и духовно снажан човјек, Свети Данило имао је велики утицај у тадашњем друштву. Посебно га је поштовао цар Лав, који је наредио да се на стубу постави кров како би га заштитио од хладноће и смрзавања. Народно предање биљежи да је цар сваког важног госта најприје водио код Данила, говорећи:

„Ево правог чуда у моме царству великом.“

Свети Данило је, према вјеровању, унапријед знао и час своје смрти. Прије него што је преминуо 489. године, поучио је своје ученике како да наставе његову мисију. Предање даље каже да су уочи његове смрти виђени анђели и апостоли како лете око стуба на којем је живио.

Због великог угледа који је стекао још за живота, приређен му је свечан и веома свечан испраћај.

У народу се вјерује да се на дан Светог Данила Столпника треба уздржавати од свађе, тешких ријечи и наглих одлука. Сматра се да овај светитељ посебно помаже мирним и стрпљивим људима које други често потцјењују или искоришћавају.

Обичај је да се тог дана у тишини изговори кратка молитва и затражи помоћ у ношењу животних терета. Вјерује се да искрена молба упућена Светом Данилу доноси олакшање и унутрашњи мир.

Како пише „Еспресо“, овај светитељ и данас важи за савезника оних који трпе неправду, али не губе вјеру.

У црквеној пјесми о Светом Данилу каже се да је био „стуб трпљења“, налик Јову у страдањима и Јосифу у искушењима. Управо зато се вјерује да његове молитве имају посебну снагу за све који пролазе кроз тешке периоде, а остају вјерни добру и смирењу.