Инфлација поново добија убрзање

Цијене производа и услуга у Српској наставиле су да расту и у новембру, са годишњим скоком од 4,6 одсто, а најављено повећање трошкова енергената и плата у наредној години може Српску увести у још тежи и неизвјеснији период.

Према подацима Републичког завода за статистику, цијене су у односу на октобар више за 0,5 одсто, док су у поређењу са новембром прошле године повећане за 4,6 одсто. Од укупно 12 главних одјељака производа и услуга, раст цијена на годишњем нивоу забиљежен је, израчунали су статистичари, у њих 11, што указује на широко распрострањен притисак на трошкове живота. Највећи раст цијена евидентиран је у одјељку становање, гдје су цијене више за 8,4 одсто, прије свега због поскупљења чврстих горива. Значајан раст забиљежен је и у ресторанима и хотелима, као и у здравству, уз изразито поскупљење медицинских услуга.

(ФОТО/ВИДЕО) Метеорити пали у Медну код Мркоњић Града: Астрономи позивају грађане да обрате пажњу

Повећања цијена забиљежена су, како је наведено, и у одјељцима рекреација и култура, храна и безалкохолна пића и алкохолна пића и дуван, док су умјеренији раст имали образовање, остали производи и услуге, намјештај и покућство, комуникације и превоз.

Једини одјељак у којем су цијене на годишњем нивоу ниже јесте одјећа и обућа, и то за 3,5 одсто. Подаци Завода указују да се инфлаторни притисци у Српској задржавају, уз раст цијена у готово свим сегментима личне потрошње.

Економиста Зоран Павловић истиче да је Српска из фазе увозне инфлације ушла у период у којем раст цијена на домаћем тржишту генеришу унутрашњи фактори.

- Раније смо имали увозну инфлацију, односно скупље производе из иностранства који су подизали домаће цијене. Данас имамо ситуацију да раст цијена електричне енергије и повећање минималних плата доводе до раста трошкова рада и енергије, што се директно прелива на крајње цијене - рекао је Павловић.

Он наглашава да је ријеч о, како каже, непродуктивном расту цијена, јер не прати повећање ефикасности и профитабилности, већ се дешава у условима ослабљене куповне моћи.

- Због пада промета и смањене продаје, и на домаћем и на страном тржишту, дио трговаца и произвођача настоји да надокнади губитке подизањем цијена, користећи као изговор раст трошкова енергије и рада. То додатно урушава куповну моћ грађана и уводи нас у зачарани круг - упозорава Павловић.

Према његовим ријечима, проблем додатно продубљује изостанак системског рјешења, јер Влада не проналази компромис са послодавцима у погледу смањења оптерећења на плате.

- Синдикати гурају раст минималних плата, што оптерећује привреду и чини домаће фирме неконкурентним, како на домаћем, тако и на иностраном тржишту. Све се на крају завршава новим поскупљењима - каже Павловић.

Он упозорава да ће најављени даљи раст трошкова енергената и радне снаге додатно подстаћи инфлацију и у наредној години.

- У Европи је присутна криза и раст цијена, али код нас инфлација постоји без економског раста. Бруто домаћи производ морао би расти брже од цијена, а то се не дешава. Пред Републиком Српском је још једна тешка и неизвјесна година - поручио је Павловић.

Извоз - увоз

За 11 мјесеци ове године Српска је у спољнотрговинском пословању остварила извоз од 4,897 милијарди КМ, што је више за 5,8 одсто у односу на исти период лани, подаци су Републичког завода за статистику.

Вриједност оствареног увоза за 11 мјесеци ове године била је 6,95 милијарди КМ или више за 3,5 одсто него у истом периоду лани. Покривеност увоза извозом у истом периоду била је 70,5 одсто. Српска је за 11 мјесеци највећу вриједност извоза од 863 милиона КМ остварила у пословању са Хрватском, а 831 милион КМ са Србијом. Највећа вриједност увоза у посматраном периоду у вриједности од 1,259 милијарди КМ остварена је из Србије, а затим 979 милиона КМ из Италије.