Сладић се јавио са прогнозама за зиму: Објаснио климатски феномен Ел Ниња

Недим Сладић, метеоролог, огласио се о прогнозама за зиму, те објаснио климатски феномен Ел Ниñо.

Како је истакао, за разлику од љетних прогноза, код којих се одређени обрасци атмосферске циркулације могу препознати и неколико седмица унапријед, о зими тренутно још не можемо говорити с великом поузданошћу.

“Прве назнаке постоје, али за јаснију слику требат ће нам још времена и нових прорачуна сезонских модела, уз велики опрез приликом кориштења прошлих аналогија. И тада ћемо говорити о вјероватнијим сценаријима, а не о поузданој прогнози времена за појединачне дане”, навео је он.

Шта је Ел Ниñо и како утиче на климу?

Како додаје, Ел Ниñо је природни климатски феномен који настаје усљед узајамног д‌јеловања океана и атмосфере у тропском источном и централном Пацифику.

“Његов развој пратимо кроз промјене температуре површине мора, атмосферског притиска, пасата и других показатеља. Један од њих је индекс јужне осцилације (СОИ), који описује разлику у атмосферском притиску између Тахитија и Darwina. Негативне вриједности овог индекса углавном су повезане с Ел Ниñо фазом, али се његова јачина не може процијенити само на основу СОИ-ја”, додаје Сладић.

Према његовим ријечима, прид‌јев супер користи се за нарочито снажне епизоде Ел Ниñа.

“Уобичајено се повезује с аномалијама температуре површине мора већим од приближно 2 °Ц у централном и источном екваторијалном Пацифику, уз напомену да класификација зависи од одабраног подручја и индекса, а обично посматрамо регију 3.4. Међу претходним снажним епизодама издвајају се зиме 1982/1983, 1997/1998. и 2015/2016. године. Међутим, важно је нагласити да се сваки Ел Ниñо развија на другачији начин, па ни његове посљедице нису увијек једнаке”, наводи он.

У својој објави Сладић објашњава да снажне епизоде често достижу врхунац током касне јесени или зиме на сјеверној хемисфери, али њихов развој и трајање варирају.

“Њихов утицај на климатски систем може се наставити и након што аномалије температуре површине мора почну слабити. Другим ријечима, одговор није инстантан, већ има закашњелу реакцију. Ел Ниñо мијења распод‌јелу топлоте у тропском Пацифику, као и размјену енергије између океана и атмосфере. Промјене океанске циркулације и термоклине утичу на то гд‌је се топлота похрањује, а гд‌је се лакше преноси према површини и размјењује с атмосфером. Зато се посљедице не морају појавити истовремено с врхунцем феномена”, наводи он.

Како додаје, глобална средња температура може реаговати с одређеним закашњењем, а снажан Ел Ниñо може допринијети њеном порасту током наредних мјесеци.

“Ипак, аномалија температуре мора од неколико степени у једном дијелу Пацифика не значи аутоматски једнак или унапријед одређен пораст глобалне температуре. На коначан одговор утичу и други процеси у климатском систему, укључујући његов укупни енергетски имбаланс.

Шта нам све ово говори о зими на Балкану и у Еуропи? Заправо, много мање него што би нас бројни медијски наслови могли навести да помислимо”, истиче Сладић.

Какве посљедице Ел Ниñо може имати широм свијета?

Према његовим ријечима, утицај Ел Ниñа најдиректније се осјећа у тропском Пацифику и подручјима чија је климатска варијабилност снажно повезана с том регијом.

“Посљедице се могу проширити и на дијелове Сјеверне и Јужне Америке, Карибе, југоисточну Азију и Аустралију, али њихов карактер зависи од годишњег доба и других климатских фактора.

Примјера ради, одређене епизоде Ел Ниñа повезане су с повећаним ризиком од суше у дијеловима Амазона, промјенама падавина у Јужној Америци (нпр. кишнији југоисток Бразила), те смањењем продуктивности рибарства уз обалу Перуа усљед промјена температуре мора, узлазног струјања и доступности храњивих материја, у првом реду смањених концентрација отопљеног кисика. То су примјери регионалних посљедица које, међутим, нису идентичне током сваке епизоде. Еуропа је, опет, друга прича”, пише Сладић.

Како Ел Ниñо може утицати на зиму у Европи и на Балкану?

Он додаје да Ел Ниñо може посредно утицати на европску зиму, али тај сигнал је слабији, промјењивији и знатно тежи за издвајање од његових посљедица у тропском Пацифику и дијеловима Америке.

“Због тога је стање Атлантика током јесени и зиме изузетно важно. Пратимо распоред атмосферских притисака, развој и путање циклона, положај млазне струје, сјеверноатлантску осцилацију (НАО), као и могуће утјецаје стратосферског поларног вртлога. У обзир треба узети и друге океанске и атмосферске факторе, укључујући стање тропског Атлантика и Индијског океана. Као што видимо, имамо низ варијабли па ово можемо посматрати као ‘једначину са више непознатих’. Ниједан од тих показатеља самостално не одређује каква ће бити зима. Њихова вриједност произлази из међусобних односа и начина на који се уклапају у ширу слику атмосферске циркулације”, истиче он.

Према његовим ријечима, оне могу указати на одређене статистичке везе, али не нуде поуздан рецепт за прогнозу наредне зиме.

“У дијелу истраживања уочава се тенденција блажег почетка зиме у еуропским земљама, док се касније могу појавити другачији обрасци циркулације с релаксацијом Атлантика. Међутим, резултати зависе од одабраног периода, јачине и просторне распод‌јеле Ел Ниñа, али и стања других климатских фактора”, стоји у његовој објави.

Како додаје, корелација не значи да ће се исти образац поновити.

“Још мање нам омогућава да на основу једног климатског феномена унапријед одредимо количину снијега, број хладних дана или вјероватноћу продора хладног зрака над Балканом. Додатни изазов представља чињеница да је данашњи климатски систем топлији него током ранијих великих Ел Ниñо епизода. Укупни енергетски имбаланс Земље, распод‌јела топлоте у океанима и промјене позадинског климатског стања разликују се од периода 1982/1983. или 1997/1998. године када је он био мањи за 0.5 до 1 W м^-2. Због тога раније аналогије треба користити пажљиво, без претпоставке да ће се хисторијски обрасци поновити на идентичан начин”, каже Сладић.

Када ћемо знати каква нас зима очекује?

Он се осврнуо и на то шта можемо очекивати од зиме.

“Прије прве декаде новембра тешко је за очекивати да ћемо моћи рећи конкретније о зими и ја се самим тим нећу по питању зиме још оглашавати неко вријеме. Сама година по себи је специфична, а тренутна фаза Ел Ниñо је преседан у којем имамо низ фактора који ће модификовати те самим тим и дириговати коначни исход. А преседани обично постављају нека друга, неписана, али можда и невиђена правила”, каже Сладић.