Научна конференција на Палама: Потребнo детаљно истраживање геноцида над Словенима

Неопходно је детаљно истражити геноцид над Словенима у 20. вијеку ради снажније осуде неонацизма, неофашизма и усташтва, који су све израженији у новим геополитичким односима, поручили су учесници Међународне научне конференције, која је почела данас на Палама.
Конференција "Геноцид над словенским народима у 20. вијеку" одржава се на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву у организацији Института историјских наука.

Директор Института Мирјана Лукић рекла је новинарима уочи отварања конференције да је ова тема веома значајна и да представља трајно истраживачко опредјељење Института.

"О томе свједоче и наша едиција `Документи о геноциду`, зборник радова са прошлогодишње конференције, научна монографија и радови наших истраживача", навела је Лукићева.

Према њеним ријечима, усљед идеолошких оквира и приче о братству и јединству, тема о геноциду над српским народом у Првом и Другом свјетском рату, као и о геноциду над Словенима уопште, до сада се налазила на маргинама свјетске историографије.

Тешка туча у Броду: Повријеђени завршио на УКЦ-у Српске

Она је захвалила свим партнерима и учесницима у овом пројекту.

Декан Филозофског факултета Владан Бартула рекао је да је 20. вијек - вијек великих научних достигнућа, али и великих страдања и геноцида над словенским народима.

"Циљ ове конференције је да се позабави тим несагледивим страдањима, патњама и мукама Словена", рекао је Бартула и поручио да Филозофски факултет безрезервно подржава овај историјски пројекат.

Поздравне ријечи на отварању овог скупа упутили су и министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Драга Мастиловић, амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов, руководилац Центра за друштвену и информациону сарадњу Едуард Попов и ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић.

Учесници конференције су замјеник главног уредника часописа Министарства спољних послова Руске Федерације "Међународни живот" Евгенија Пјадишева, професор минског одјељења Руског државног социјалног универзитета Кирил Шевченко, начелник Одјељења за Украјину Другог департмана за земље Заједнице независних држава Министарства спољних послова Русиje Михаил Аверјанов, те доцент Московског државног института за међународне односе Андреј Сидоров.

На сесијама ће учествовати портпарол Пјатигорске и Черкеске епархије Руске православне цркве отац Михаил Самохин, професор Ростовског института Сверуског државног универзитета правде Јевгениј Паламарчук, те студенти Ростовског државног медицинског универзитета Диана Рајевска и Данил Марару.

Учесници конференције из Републике Српске су, осим Мастиловића, Лукићеве и Бартуле и доктор књижевноисторијских наука, продекан и доцент Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Огњен Куртеш, продекан на том факултету Вук Вучетић, доктор историјских наука Драженко Ђуровић, виши сарадници Института Анђела Нешковић, Лазар Шкобо и Георгије Вулић.

По окончању двије сесије планирани су дискусија и утврђивање закључака.