Почео Великогоспојински пост: Ово су правила која вјерници треба да знају

Великогоспојински пост почео je данас, 14. августа и траје до 28. августа, када православни вјерници прослављају Велику Госпојину, односно Успење Пресвете Богородице. Уз Васкршњи пост, сматра се једним од најстрожих постова у православној традицији.

Иако траје само двије седмице, Велкогоспојински пост има строга правила. Међутим, његова суштина није само у промјени начина исхране, већ и у молитви, праштању, смирењу и духовном преиспитивању.

Шта значи пост на води?

Израз „пост на води“ не значи потпуно одрицање од хране.

Подразумијева биљну храну припремљену без уља и других масноћа. Намирнице се током таквих дана:

кувају у води;

пеку без додавања масноће;

једу свјеже или сирове;

припремају без запршке и пржења.

Шта се може јести током поста на води?

Трпеза током дана поста на води може бити разноврсна, иако је припрема хране једноставнија.

Могу се користити:

кромпир;

грашак;

боранија;

сочиво;

свјеже и сушено воће;

пиринач;

пшеница;

кукуруз шећерац;

бадеми;

љешници;

ораси;

посни хљеб и пецива без млијека, јаја и маслаца;

леблебије;

сочиво;

просо и

друге биљне намирнице.

Укус јела могу обогатити природни зачини и различите врсте биља, под условом да се не користе намирнице које нису дозвољене током поста на води.

Како се пости од 14. до 28. августа?

Према традиционалним правилима Великогоспојинског поста:

од понедјељка до петка – пости се на води;

суботом и недјељом – дозвољени су уље и вино;

19. августа, на Преображење Господње – дозвољена је риба.

Посебност Преображења је у томе што се риба може јести без обзира на то који дан у седмици овај празник пада.

Када се завршава великогоспојински пост?

Великогоспојински пост завршава се 28. августа, на празник Успења Пресвете Богородице, познат у народу као Велика Госпојина.

Тог дана вјерници завршавају период поста и прослављају један од великих православних празника посвећених Пресветој Богородици.

Пост није само одрицање од хране

Иако је промјена исхране највидљивији дио поста, његова суштина није у двонедјељној дијети.

Тјелесно уздржавање требало би да прати:

молитва;

смирење;

праштање;

преиспитивање сопствених поступака;

избјегавање свађа и сукоба;

помирење са ближњима;

тражење опроштаја;

уздржавање од ружних ријечи и гњева.

Посебно се наглашава потреба да вјерник у пост уђе растерећен од љутње, свађа и неизмирених односа са другим људима.

Двије седмице у знаку мира и молитве

Током поста вјерници настоје да више времена посвете молитви и духовном миру, а да се удаље од непотребне буке, великих весеља, свађа и других поступака који нарушавају унутрашњи мир.

Одрицање од јаке и разноврсне хране није само циљ сам по себи. Оно треба да помогне вјернику да вјежба вољу и своје мисли усмјери ка духовном животу.

Посебан значај за жене и породицу

Пресвета Богородица у православној традицији има посебно мјесто, а у народној традицији сматра се и великом заштитницом жена, мајки и дјеце.

Због тога Великогоспојински пост има посебан значај у молитвама које су повезане са:

здрављем;

мајчинством;

породиљама;

дјецом;

слогом у породици;

благостањем и миром у дому.

У народној традицији постоје и бројни обичаји везани за овај период. Према неким предањима, жене су пред почетак поста брале љековито биље уз молитве Богородици, вјерујући да оно тада има посебну исцјељујућу моћ.

Једноставнија трпеза, више времена за породицу

У традиционалном схватању поста, једноставнија трпеза није сама себи циљ.

Мање времена посвећеног припремању раскошне хране може оставити више простора за:

породицу;

разговор;

молитву;

помирење;

помоћ другима;

духовни мир.

Као чуварице породичног огњишта, жене су у народној традицији током овог периода посебну пажњу посвећивале слози и спокојству у дому.

Суштина великогоспојинског поста

Великогоспојински пост зато није само промјена намирница на трпези.

Његова суштина је у томе да тјелесно уздржавање прати и унутрашња промјена – мање гњева и буке, а више молитве, праштања, разумијевања и љубави према ближњима.

Напомена: Од поста се разрјешује у складу са благословом и савјетом свештеника, посебно за дјецу, старије, труднице, дојиље и особе са здравственим тегобама, пише Глас Српске.