Навршава се 35 година од "крвавог Ускрса" на Плитвицама

У сукобу на Плитвицама 31. марта 1991. године заробљено је 17 српских територијалаца, а догађај познат као "крвави Ускрс" сматра се почетком рата у Хрватској.

Из Документационо-информационог центра "Веритас" подсјећају на догађаје који су претходили том сукобу.

Хрватска је у фебруару 1991. године донијела одлуке о неважењу савезних закона на њеној територији и о раздруживању од СФР Југославије, након чега је Српска аутономна област /САО/ Крајина донијела Резолуцију о раздруживању од Хрватске.

Средином марта исте године ЈНА је затражила од Предсједништва СФР Југославије да у држави буде уведено ванредно стање, што није усвојено због противљења представника Хрватске, БиХ и Македоније.

Крајишки Срби су 25. марта организовали "митинг истине" на Плитвицама са захтјевом да Национални парк "Плитвичка језера" остане у саставу САО Крајине. Два дана касније, на улазима у национални парк на јарболима су истакнуте српске и југословенске заставе.

Сљедећи дан, 29. марта, "мартићевци" из Книна заузимају управне зграде Националног парка, наводе из "Веритаса".

У раним јутарњим часовима 31. марта из Загреба је према Плитвицама, са неколико аутобуса, комбија, приватних аутомобила и једним транспортером, кренула колона од око 400 хрватских специјалаца ради "увођења уставноправног поретка на подручју Националног парка".

У том моменту у плитвичким хотелима било је око 400 туриста, међу којима и група хрватских специјалаца који су се дан раније са оружјем у коферима и у намјери да "препадом изнутра" у координацији са онима извана, савладају крајинске територијалце и "мартићевце".

Из "Веритаса" наводе да су и Срби очекивали напад хрватских специјалаца па су их на прилазима Плитвицама од Слуња сачекали у засједи и са барикадама од порушених стабала на цести.

Пушкарање је започело ујутро између 6.00 и 7.00 часова. Бројчано надмоћнији хрватски специјалци, уз помоћ оних камуфлираних у госте, успјели су да заузму хотеле и до поднева успоставе контролу над националним парком.

Даљу ескалацију сукоба спријечила је ЈНА која се између супротстављених страна поставила као тампон зона, додају из "Веритаса".

На хрватској страни погинуо је полицајац Јосип Јовић /22/ из Аржана код Макарске, док их је двадесетак рањено.

На српској страни погинуо је територијалац Рајко Вукадиновић /32/ из Коренице, док их је 17 заробљено и они су, због погибије хрватског полицајца крвнички пребијани све до размјене 13. августа исте године.

Хрватска је Јовића прогласила за прву жртву "домовинског рата" и сваке године на високом нивоу обиљежава годишњицу његове погибије, иако је тадашњи министар полиције Јосип Бољковац више пута јавно говорио и у својој књизи "Истина мора изаћи ван" записао да је обдукција показала да је погођен метком из такозване пумпарице, јуришне америчке аутоматске пушке увезене из Сингапура, каквих је имала хрватска полиција.

Послије ове акције хрватска полиција је на Плитвицама формирала полицијску станицу која се одржала до краја августа те године када је расформирана због немогућности функционисања усљед контроле ЈНА.

Контролу над Националним парком "Плитвичка језера" преузеле су крајишке власти и задржале је све до августа 1995. године.

Плитвички догађај се, према многим изворима, узима као почетак рата у Хрватској деведесетих прошлог вијека.

Тог дана православни вјерници су славили Цвијети, а католици Ускрс, због чега су медији овај догађај и назвали "крвави Ускрс", наведено је у саопштењу "Веритаса".