Млада Требињка најбољи на ВМА у Београду

За АТВ открива да је дисциплина и упорност кључ успјеха.

"Видим да ме сматрају неким супер човјеком. Далеко од тога. Иза то што рад, огромна подршка породице и вјера. Најмање вјера у себе. Ја сам неко ко је тремарош и није самоувјерен највише ме држи вјера у Бога и увјерење да радим нешто исправно", прича нам Хелена.

Још у основној школи Хелена је себе видјела у војној униформи. Сањала је да буде пилот, али су је животне околности одвеле тамо гдје је потребно знање и мирна рука. И није се покајала.

"У том периоду мој тата се разболио и преминуо. Негдје човјек непосредније схвати колико живот другог човјека заправо зависи од његових одлука. Колико сама професија нови огромну одговорност. И колико је то поље у којем можеш да даш свој допринос. Кад сам спојила то двоје у тој фрци су се сусреле медицина и војска. И нисам се покајала", додаје ова успјешна дјевојка.

На Војномедицинској академији нема празног хода. Устајање у 6 сати, јутарња смотра, пријем задатака, настава, часови учења, тако изгледа сваки Хеленин дан. Од војне униформе до бијелог мантила. Војнички живот је и те како прија.

"Мора да буде тако, мени је драго да је тако. Моја мајка каже да нисам у таквом систему да не би било ништа. Учи се човјек одговорности, учи се да мора ујутру да устане и затегне кревет. За мном би сваки пут код куће остало све разрушено. Од самог старта научите да морате правила поштовати. Ниједан дан не може бити досадан, јер обиђете клинике, долазите у контакт са пацијентима, разговарате са професорима. Ми се после окупљамо сами дискутујемо", прича нам Хелена.

Пред Хеленом су још двије године основних студија Медицинског факултета на ВМА У Београду. Након тога каже са поносом ће носити и бијели мантил и униформу Војске Србије и служиће онако како то само она зна, најбоље.