(ФОТО) Српски витезови на Малти: Како црква и Срби чувају вјеру, језик и обичаје на Медитерану

Далеко од српске земље и завичајних планина, далеко од Дрине, Саве и Врбаса, на Малти данас живи и ради око 12.000 Срба. Иако хиљадама медитеранских вјетрова далеко од матице, православци су овдје успјели да сачувају оно највриједније. Свој идентитет, језик, писмо, вјеру и обичаје, а у шта смо се увјерили приликом наше посјете Малти.

Српска заједница на Малти почела је да се формира 90-их година доласком радника. Данас живи достојанствено и сложно, са снажном и важном мисијом да заједно са својим свештеником Ристом Горанчићем, коријене не препусте забораву.

Иако без одјека прастарих херцеговачких, крајишких или шумадијских звоника, овдје се окупљају у храму који је некада био католичка црква. Недјељна литургија више личи на сусрет велике породице него на уобичајено богослужење. Храм је пун као кошница, српски језик се преноси на млађе генерације, а и празници се дочекују онако како се то научило у завичају. Симболично се пали бадњак, ломи чесница, шарају јаја, организује пливање за Часни крст, а дјелују и српске хуманитарне организације.

Као ријетко гдје у дијаспори, на Малти сам осјетила топлину куће. А много је далеко. Чак се до ње не може доћи копном.

Храм који православни народ овдје користи био је католичка црква посвећена Св. Апостолима Петру и Павлу и Св. Николи. Добили су је на коришћење 25 година, преуредили и данас је православни храм посвећен Светим Јоакиму и Ани, родитељима Пресвете Богородице.

Јереј Ристо Горанчић крајем 2018. године долази на Малту као стлани парох, а исте године се оснива КУД "Дукат" и хуманитарна организација „Срби за Србе“. Прије оца Ристе ту су били свештеници из Црне Горе и Велике Британије, а посјетио их је чак и блаженопочивши митрополит Амфилохије који је 2002. године дошао на Малту да врати копију иконе Пресвете Богородице Филермосе коју је насликао Св. апостол Лука. Тад се служило у Валети, главном граду.

„До 2020. служили смо у престоници Валети у Цркви Светог Николе коју нам је уступила Католичка црква. Међутим, црква је касније враћена Грцима. Након кратког богослужења у румунској цркви, у септембру 2021. добили смо на 25 година на коришћење католичку цркву у Бирзебуџи, на југу острва. Храм смо преуредили, окренули олтар ка истоку и поставили иконостас“, започео је за Провјерено.инфо јереј Ристо Горанчић.

Прије његовог доласка, владика Андреј слао је из Беча свештеника који је долазио на Малту повремено и за веће празнике, а онда се све измијенило када се отац Ристо доселио. Сматра да је у дијаспори врло важно присуство свештеника и цркве те да у туђини није лако оформити парохију.

„Наша црква је пуна, двије стотине људи буде на литургији. У цркву долазе и Македонци, Руси, Бугари, Украјинци. Јако је битно да свештеник буде овдје, да окупља људе, да се дружи, разговара и да долази на догађаје који се организују. Битно је да свештеник буде присутан и приступачан својим људима. Неки само заврше службу и нестану. Важно је да свештеник да све од себе и да је ту за народ. Наравно, то је и напорно али се трудим да испратим све догађаје, да испоштујем људе и организације те да својим примјером дам примјер и другима у цркви. Ако не подржимо једни друге, ко ће доћи да нас подржи“, прича отац Ристо.

СПЦ вијековима помаже свом народу и у најтежим тренуцима окупља чеда. Тако је било и на Малти у доба короне када је црква снажно стала уз свој народ и помогла му. Људи су схватили да је црква уз њих и масовно почели да се окупљају.

„Црква је искористила свој ауторитет зарад помоћи људима. Када је почела корона, организовани су авиони који су возили људе у Београд. То је ишло преко мене и Амбасаде Србије. Многи људи овдје нису имали посао, тешко су живјели, жељели су ићи кући јер је све стало. Дијелили смо и храну онима којима је било потребно“, објашњава јереј.

Међутим, већ тешку ситуацију на Малти додатно је отежала чињеница да је стотине људи имало проблем са пасошем који је истицао. Ако оду у матицу да га продуже, 15 дана морају бити у карантину када се врате и онда губе посао. Дакле, одлазак кући био је кобан, а пасош су морали продужити. Ту је кључну улогу одиграла црква на челу са свештеником Ристом.

„Многи су тек нашли послове, а пронаћи други је било тешко. Контактирао сам амбасадора Србије у Риму да видимо како можемо помоћи. На друштвеним мрежама сам објавио статус да видимо колико људи има проблем са пасошем. У првом налету се пријавило 170, а до краја недјеље скоро 600 људи. Успјели смо средити да се подаци узимају "офлајн" па грађани нису морали да иду кући. Послао сам амбасадору захтјев са списком људи, онда је то ишло до Министарства спољних послова па до Министарства унутрашњих послова које одобрава. За четири дана урађено је више од 500 захтјева, а на крају око 2.000. Људи су тада схватили да је црква ту уз њих и почели су да се у што већој мјери окупљају“, казао је јереј Ристо.

Након тога оснивају викенд школу за дјецу гдје уче српски језик, географију, вјеронауку и историју, а отворен је и српски-обрзаовни културни центар „Св. Јелена Анжујска“.

„Имамо и предшколицу српског језика за дјецу од три до шест година гдје уче језик, бројеве и да причају српски прије школе. У допунској имамо око 120 дјеце на четири мјеста и предшколу на три мјеста са око 50 дјеце. Прије четири године смо добили дипломатског представника односно конзула. Све је то утицало да се људи окупљају, и родитељи и дјеца. Важно је и да свештеник има визију, не само да ослужи литургију већ и своје слободно вријеме да уложи за заједницу. Требало је много напора и жртве да постигнемо ово што данас имамо“, каже јереј.

Нагласио је да имају добру сарадњу са Малтежанима и њиховом црквом. Многи су чак прешли у православље. Када год је инаугурација предсједника државе, каже јереј, представник СПЦ је позван што значи да смо препознати и поштовани као заједница.

Ипак, за крај, јереј Ристо нам је отркио да је за њега најважније и најупечатљивије да његови вјерници схвате смисао живота, да прихвате друге и да у срца усаде љубав коју дијеле са свима.

„Та љубав се увијек осјети. Имамо и Малтезе које су прешли у православље и Копте из Египта, трудимо се да се људи осјећају у цркви као код куће. Имамо и вјенчања и крштења. Циљ који сам зацртао је да имамо здраву заједницу која ће бити испуњена љубављу и подршком. Заједницу која се шири и доста младих родитеља са дјецом која су тек рођена. Та дјеца одрастају у цркви, и не могу постати лоши људи, већ вјерници пуни љубави коју ће ширити и којом ће подржавати друге око себе“, закључио је јереј.