Милица Ђорђевић о климатским промјенама: Ел Нињо и глобално загријавање мијењају климу Српске

Климатске промјене више нису питање будућности, већ реалност која се све снажније одражава на живот људи, привреду и природу. Према подацима Свјетске метеоролошке организације, глобалне температуре настављају да обарају рекорде, а додатни допринос загријавању даје и снажан феномен Ел Нињо.

Милица Ђорђевић, метеоролог из Републичког хидрометеоролошког завода Републике Српске је појаснила да је Ел Нињо природни климатски феномен који настаје усљед загријавања површинских вода у екваторијалном дијелу Тихог океана, али да његови утицаји нису ограничени само на тај дио свијета. Због повезаности климатских система, промјене температуре океана утичу на атмосферску циркулацију и временске прилике широм планете.

- Изражен Ел Нињо додатно појачава глобално загријавање и може допринијети интензивирању екстремних временских догађаја, укључујући топлотне таласе, суше и обилне падавине - каже Ђорђевићева.

Говорећи о податку да је глобална просјечна температура у првих девет мјесеци ове године била 1,47 степени Целзијуса изнад прединдустријског просјека, Ђорђевићева је упозорила да је ријеч о веома забрињавајућем показатељу.

У протекла 24 часа рођене 32 бебе, предњаче дјевојчице

- Један и по степен можда не звучи много, али говоримо о глобалној температури, односно просјеку мјерења са цијеле планете. Постоји разлог због којег је управо тај праг постављен Паришким споразумом. Његово прекорачење, а посебно достизање два степена, значило би озбиљне промјене климатског система на који смо навикли - истакла је Ђорђевићева за НСРС.

Додала је да се посљедице глобалног загријавања већ огледају у порасту температура, промјенама количине и распореда падавина, као и у све већој енергији доступној за развој екстремних временских непогода.

Посебно забрињава и загријавање океана, које има дугорочне посљедице на морске струје и климатске системе. Како је објаснила, океани се загријавају и хладе знатно спорије од атмосфере, због чега се посљедице таквих промјена могу осјећати деценијама, па и дуже.

Како каже, климатске промјене све су видљивије и на нашем подручју, гдје се смјењују периоди обилних падавина и дуготрајне суше.

- Ова година била посебно неповољна када је ријеч о распореду падавина. Након обилнијих падавина у Херцеговини током јануара и фебруара, у марту је било проблема са поплавама, док је период који је услиједио обиљежила изражена суша, нарочито током љетних мјесеци - каже она.

Истиче да су посљедице највише осјетиле пољопривреда и водопривреда, али и производња електричне енергије, која се у великој мјери ослања на хидролошке прилике.

- Из екстрема прелазимо у екстрем. Након дугог периода суше, када дођу обилније падавине, врло је вјероватно да ћемо поново имати проблеме са поплавама - упозорила је она.

Према њеним ријечима, климатске промјене не погађају само једну привредну грану. Посљедице осјећају пољопривреда, производња електричне енергије, туризам, али и становништво, посебно када је ријеч о безбједности током екстремних временских догађаја.

Говорећи о предстојећој зими, Ђорђевићева је навела да тренутни климатски показатељи упућују на могућност топлије јесени и зиме од просјека, али да то не значи да неће бити хладнијих периода и сњежних падавина.

Нагласила је да је још рано за прецизније сезонске прогнозе, те да топлија зима не искључује повремене продоре хладног ваздуха. Као повољан помак издвојила је могућност обилнијих падавина у Херцеговини, која се већ дуже вријеме суочава са израженим недостатком кише.

Један од најважнијих механизама за ублажавање посљедица екстремних временских прилика јесте систем раног упозоравања, који грађанима и институцијама омогућава да се припреме за потенцијално опасне догађаје.

Ђорђевићева је истакла да упозорење које стигне дан или два унапријед може значајно допринијети заштити људских живота, под условом да грађани и надлежне службе на вријеме реагују.

Ипак, упозорила је и на проблем ширења непровјерених информација и сензационалистичких наслова, који могу нарушити повјерење јавности у метеоролошке прогнозе.

Као примјер навела је бомбастичне најаве попут "арктичке звијери", које могу довести до тога да грађани озбиљна упозорења у будућности не схвате довољно озбиљно.

- Медији су такође дио система раног упозоравања и зато је важно да воде рачуна о информацијама које пласирају. Нетачни и сензационалистички наслови никоме не доносе добро, а могу довести до тога да људи не повјерују стварном упозорењу када оно буде најпотребније - поручила је Ђорђевићева.