Манастир Крупа – вјековна светиња Срба у Далмацији трeба нашу помоћ

Манастир Крупа једна је од најзначајнијих светиња српског народа у Далмацији.

Mјесто у којем се вјековима чувају православна вјера, духовност и национални идентитет.

Подигнут 1317. године, као задужбина српског краља Милутина, представља најстарији манастир у Далмацији, те је као најзападнија задужбина Немањића, једно од најстаријих свједочанстава присуства српског народа на овим просторима.

Додику посебно признање поводом 50 година Економског факултета у Брчком

Према предању, његовом настанку претходио је долазак монаха из манастира Крупа на Врбасу. Тако су двије Крупе, једна у Далмацији, а друга у Крајини, постале трајна духовна и историјска веза српског народа са обе стране Уне.

Манастир је кроз историју био чувар вјере, писмености, културе и народног идентитета, али и мјесто сабирања и окупљања православног народа.

Његове зидине памте владавину српских владара, долазак монаха, велике сеобе, ратове, страдања, освајаче и бројна обнављања. Манастир су градили и обнављали краљ Милутин, Стефан Дечански, Цар Душан а у њему су боравили и стварали знаменити српски духовници и књижевници, међу којима су Доситеј Обрадовић, Симо Матавуљ и Герасим Зелић.

Манастирска црква и ризница чувају драгоцјено фрескописно, умјетничко и духовно насљеђе. И када су га историјске неприлике остављале опустошеним, Крупа је изнова обнављана, свједочећи о истрајности народа који је није заборавио.

Наше двије године: Причу пишемо заједно

Њен значај зато далеко превазилази зидине манастирског комплекса и границе Далмације. Она је дио заједничког духовног и културног насљеђа српског народа, нераскидиво повезаног са другим српским земљама. Чувати и обнављати манастир Крупу значи чувати наше коријене, памћење и вјековно присуство на простору Далмације. Јер манастири нису само споменици прошлости – они су живи завјет који смо дужни да оставимо будућим генерацијама. Након деценија чекања ове године је завршен пирг манастира.

Сурове велебитске буре и хладне зиме, те врела љета намећу потребу за климатизацијом манастира која је повезана са нужном замјеном електричних инсталација. Постојеће инсталације постављене су далеке 1967. године. План је да се у новом звонику поставе и нова звона. Идеја је доста а средстава је мало.

Фонд "Часни појас Пресвете Богорице": Предвиђено 100 стипендија за ђаке из вишечланих породица у Српској и ФБиХ

Срећа је да постоје национални свјесни привредници који су препознали тренутак и одлучили да помогну. Надолазеће донаторско вече у могао би бити испит за Бањалуку у коме ћемо сазнати да ли смо свјесни потребе да се Крупа очува и помогне. Како сијали, тако нам рађало. У прилици смо да пишемо ново поглавље историје српског постојања у Далмацији и ту прилику треба да искористимо.