Инсистирати да одговорни за масовну гробницу буду кажњени

На православном гробљу у Мркоњић Граду данас је служен парастос у капели Светог апостола Марка и положени су вијенци код спомен-обиљежја поводом 30 година од отварања масовне гробнице у којој је пронађено 181 тијело звјерски убијених Срба, уз поруку да се мора и даље инсистирати да одговорни за овај злочин буду кажњени.

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Исидора Граорац рекла је новинарима да породице, али и сви који живе у Републици Српској осјећају терет јер се за злочине почињене над српским народом нико не процесуира.

"Сјећамо се дана када је отворена највећа масовна гробница у Републици Српској са 181 тијелом, а подсјетићу да још увијек четири тјела из ове гробнице нису идентификована", истакла је Граорчева.

Према њеним ријечима, тешко је говорити без обзира на проток времена, као и због чињенице да за злочине почињене над људима који су се налазили у масовној гробници, борцима и цивилима, који су звјерски мучени и убијени, нису одговорали они који су их починили, односно извршили агресију.

"Чисто сумњамо да ће се суд и тужилаштво позабавити озбиљније овим предметом, иако су постојали сви докази и чињенице. Све је наводило на то да се овај процес може довести до краја, нажалост, то нисмо дочекали. Сви треба константно да причамо о томе у јавности и да апелујемо да се починиоци злочина, који су се десили на простору Мркоњић Града, и у вези са овом масовном гробницом, морају наћи пред лицем правде", поручила је Граорчева.

Невена Јаћимовић из Кола код Бањалуке у масовној гробници пронашла је тијело супруга Предрага, који је у то вријеме имао 35 година.

Јаћимовићва се са великим болом присјећа тог времена, те истиче да јој је изузетно тешко пало када јој је патолог, који је радио на идентификацији тјела, рекао да нико од пронађених у масовној гробници није страдао од метка, већ су мучени и убијени.

Према њеним ријечима, њен муж је дотучен тупим предметом и имао је шест простријелних рана.

Мира Павичар из Бањалуке у масовној гробници пронашла је супруга за којег каже да је био мучен и мучки убијен, те да јој је најболнији тренутак био када није могла да препозна његово лице, већ само доњи дио вилице и зубе.

ЉУбинка Крека из села Копљевићи код Мркоњић Града каже да је у гробници пронашла тијело мужа, а да је тијело њеног звијерски убијеног и масакрираног брата пронађено у селу Ситница на Мањачи.

Крека истиче да је 29. априла родила сина, те да је највише боли чињеница да никада није видио оца, јер је након пар дана његово тијело пронађено у масовној гробници.

Породице пронађених у масовној гробници у Мркоњић Граду полако губе наду да ће за злочине неко одговарати.

Вијенце су код спомен-обиљежја положиле представници Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и нсталих цивила, Градска организација породица погинулих Бањалука, општине Мркоњић Град и Удружења логораша.

У Народној библиотеци у Мркоњић Граду поводом обиљежавања 30 година од отварања масовне гробнице вечерас ће у 18.00 часова бити отворена изложба фотографија под називом "Запамти, не заборави", у организацији мркоњићке Гимназије.

Здружене снаге Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ, потпомогнуте дејствима НАТО-а, у септембру и октобру 1995. године извршиле су агресију на 13 западнокрајишких општина и убиле 2.014 српских војника и цивила.

Са вјековних огњишта протјерале су 120.000 Срба, опљачкале покретну имовину, а непокретну уништиле и онеспособиле.

Међу 2.014 убијених, 753 били су цивили, од којих је 14 дјеце и 240 жена.

Хрватске и муслиманске снаге заузеле су тада Рипач, Петровац, Дрвар, Грахово, Гламоч, Кључ, Сански Мост, Мркоњић Град, Шипово, Србобран, Јајце, Купрес и Крупу на Уни и за собом оставиле пустош и масовне гробнице.

Само на подручју општине Мркоњић Град уништено је 1.608 кућа и 700 станова, а ратна штета процијењена је на 680 милиона КМ.

Након што је Република Српска поново преузела подручје општине Мркоњић Град, у православном гробљу пронађена је највећа масовна гробница са 181 тијелом звјерски убијених Срба.

Међу њима је био 81 цивил, од којих 10 жена, 97 бораца Војске Републике Српске и три припадника Министарства унутрашњих послова, а у мањим гробницама на подручју ове општине пронађено је још 176 тијела.

Отварање масовне гробнице и ексхумација почели су 1. априла 1996. године.