Данас празник Светог Платона бањалучког

Српска православна црква прославља данас Светог свештеномученика Платона који је као епископ бањалучки, током Другог свјетског рата, пострадао мученичком смрћу од стране усташа.

Епископ Платон (свјетовно име Миливоје), рођен је у Београду 29. септембра 1874. од оца Илије и мајке Јелке (Соколовић). Гимназију је учио у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије. Када је завршио богословију рукоположен је за ђакона и презвитера. Године 1896. послат је у Српско подворје у Москви гдје је наставио богословско усавршавање на Духовној академији коју је завршио 1901. са степеном кандидата богословља. Када се вратио из Русије, постављен је за старјешину манастира Рајиновца. Као професор службовао је у Алексинцу и Јагодини и за то вријеме одликован је достојанством синђела, протосинђела и архимандрита.

У току Првог балканског рата 1912. архимандрит Платон је био бригадни свештеник, а у Првом свјетском рату војни свештеник. Кратко вријеме био је администратор Охридске епархије. Окупацију је провео у Србији. Био је и старјешина манастира Крушедола (1934–1936). За викарног епископа моравичког изабран је 1936. године. Хиротонисао га је патријарх Варнава Росић 4. октобра у Сремским Карловцима уз саслужење митрополита загребачког Доситеја (Васића), митрополита Анастасија из Руске Православне заграничне Цркве, те епископа: бачког Иринеја (Ћирића), бостонског Макарија (РПЗЦ) и викарног, сремског Саве (Трлајића). За епископа охридско-битољског изабран је 22. јуна 1938. Послије годину дана премјештен је у Бању Луку.

Као епископ бањалучки дочекао је почетак Другог свјетског рата. Када му је саопштено да као рођени Србин из Србије мора да напусти НДХ, он је одговорио: „Ја сам канонски и законито од надлежних власти постављен за епископа бањалучког и као такав обавезао сам се пред Богом, Црквом и народом да ћу водити бригу о својој духовној пастви трајно и постојано, без обзира на ма какве прилике и догађаје, везујући нераздвојно живот и судбину своју са животом и судбином свога духовног стада и остајући у средини његовој на духовној стражи за све вријеме док ме Господ у животу подржи, остајући уз своје стадо као добар пастир који душу своју полаже за своје овце.”

Усташе су ухапсиле владику Платона и одвеле га 5. маја 1941, заједно са протом Душаном Суботићем, архијерејским намјесником из Босанске Градишке, изван Бање Луке гдје су их убили и бацили у ријеку Врбању. Свештеномученика Платона Бањалучког убио је усташа Асим Ћелић. Владичино изнакажено тијело пронађено је у селу Кумсалима 23. маја 1941. године. Сахрањен је на војничком гробљу у Бањој Луци, а 1973. пренесен је у бањалучку Саборну цркву. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве 1998. године прогласио га је за свештеномученика и тада је унијет у Именослов светих Српске Православне Цркве. Славимо га 22. априла по црквеном, а 5. маја по грегоријанском календару.

Тропар, Глас 8: У чаши Христовој Сапричасниче и Апостолима Санасљедниче, Свештеномучениче Платоне, Архипастиру Бањалучки. Ријека Врбас постаде ријека живота вјечног, који сад насљеђујеш са паством Твојом, што ради Вјере праве с Тобом пострада. И сада, Светитељу, с Новомученицима, моли Христа Бога и Спаса свију: да спасе род наш Православни.

Кондак, Глас 3: Црква данас слави свога Архипастира, Платона славног Свештеномученика, и с њим мноштво дивних Новомученика, што за вјеру праву невино пострадаше и Царство Небеско вјечно наслиједише. Тога ради славимо Христа Логоса, Предвјечнога Бога и Спаса нашега.