Данас је Митровдан: Српска православна црква и вјерници прослављају Светог великомученика Димитрија Солунског

Српска православна црква и њени вјерници 8. новембра обиљежавају Митровдан, празник посвећен Светом великомученику Димитрију Солунском, једном од најпоштованијих хришћанских светитеља и заштитника града Солуна.

Митровдан је уједно и једна од најчешћих крсних слава код Срба, а према броју породица које га прослављају, налази се међу пет најзаступљенијих слава у Србији.

Празник у народној традицији означава и долазак зиме, а за њега се везују бројни обичаји и народна вјеровања која су се преносила с генерације на генерацију.

Свети Димитрије живио је у трећем и почетком четвртог вијека у вријеме римског цара Максимијана. Рођен је у Солуну, а према хришћанском предању био је војни заповједник који је отворено исповиједао хришћанску вјеру.

Иако му је цар наредио да прогони хришћане, Димитрије је одбио да се повинује и наставио да шири хришћанство. Због тога је затворен, мучен и погубљен.

Солунски хришћани тајно су сахранили његово тијело, а на мјесту његовог гроба касније је подигнут храм. Свети Димитрије постао је заштитник Солуна, а његово поштовање временом се проширило међу бројним православним народима.

Према предању, из његовог гроба ширили су се мирис босиљка и смирне, због чега је добио назив Миро­точиви. Вјерници и данас поштују његове мошти, којима се приписује исцјелитељска моћ.

Светог Димитрија посебно поштују Грци, Срби и Руси. У Русији је његов култ почео да се шири још у 12. вијеку, а 1581. године изабран је за заштитника Сибира.

И у српском народу Митровдан има посебно мјесто. Бројни храмови посвећени су овом светитељу, међу којима су црква у комплексу Пећке патријаршије и капела у манастиру Високи Дечани.

По Светом Димитрију имена су добили и градови Сремска Митровица и Косовска Митровица.

У народном календару Митровдан се сматра границом између јесени и зиме. Према старом обичају, до овог празника требало би завршити све веће пољске и друге послове на отвореном и припремити се за хладнији период године.

За Митровдан се везују и временска предсказања. Према народном вјеровању, ако на овај дан падне снијег, задржаће се све до априла, док лијепо вријеме најављује благу зиму.

У вријеме османске владавине постојао је и обичај везан за хајдуке, који су се на Митровдан разилазили и скривали код својих јатака, да би се поново окупили на прољеће, на Ђурђевдан.

Из тог обичаја настала је позната народна изрека:

„Митровданак – хајдучки растанак, Ђурђевданак – хајдучки састанак“.

Према народним обичајима и вјеровањима, до Митровдана требало би завршити велике послове који се обављају на отвореном, јер се празник сматра почетком зимског периода.

У народу се задржало и вјеровање да на Митровдан не би требало обављати тешке послове нити беспотребно излазити из куће, већ дан провести у миру, са породицом и ближњима.

Посебно је занимљиво предање које се односи на дјецу. Према народном вјеровању, на Митровдан не би требало прекоревати ни грдити дјецу, чак и ако су била несташна, јер се вјеровало да би таква могла остати током цијеле године.

Ипак, важно је нагласити да су ово народни обичаји и вјеровања, док суштина празника остаје у молитви, сјећању на светитеља и његовом хришћанском примјеру.

Митровдан се у многим српским породицама прославља као крсна слава, уз ломљење славског колача, паљење свијеће и окупљање породице и пријатеља.