Данас је Марковдан: Срби славе светог апостола и јеванђелисту Марка

Српска православна црква (СПЦ) и њени вјерници данас се молитвено сјећају светог апостола и јеванђелисте Марка, једног од најближих ученика Христових, проповедника Јеванђеља и првог епископа Александрије.

Његов празник, Марковдан, у народу је дубоко укорењен као дан молитве, сјећања и духовне снаге, посвећен светитељу који је својим животом и страдањем уткао темеље хришћанске вјере у многим крајевима тада познатог свијета.

Свети Марко био је сапутник и духовни ученик светог апостола Петра, који га у својим посланицама назива "сином по духу". Управо у Риму, на молбу вјерних, Марко пише Јеванђеље које носи његово име, свједочећи о животу, чудима и учењу Исуса Христа. То свето дјело апостол Петар је потврдио као истинито и вјеродостојно, препоручивши га вјерницима као темељ вјере и проповеди.

По заповести апостола Петра, Свети Марко одлази у Египат, земљу у којој је у то вријеме владала дубока укорењеност идолопоклонства, магије и незнабожачких култова. У Александрији, једном од највећих центара античког света, започиње његово велико мисионарско дјело. Проповеда Јеванђеље, крштава вјернике, оснива Цркву и поставља њену прву хијерархију — епископе, свештенике и ђаконе, градећи темеље хришћанства у средини која је била духовно затворена и непријатељски настројена.

Његова ријеч, међутим, није остајала само на проповиједи. Предање свједочи да је Свети Марко чинио бројна чудеса — исцељивао болесне, враћао вид слијепима и ослобађао људе од нечистих сила. Управо због тога, број вјерних се из дана у дан повећавао, док је његов утицај у народу постајао све већи, што је изазивало гнев незнабожачких власти и свештеника старих култова.

Због ширења хришћанства, Свети Марко бива прогоњен, хапсен и изложен тешким мукама. Више пута је био приморан да напушта Александрију, али се увијек враћао, настављајући своје дјело међу вјерницима. Предање посебно описује његово страдање у вријеме Васкрса, када је поново ухваћен, везан и вучен по улицама града, уз повике и понижења. Тешко рањен, бачен је у тамницу, али и тамо остаје у молитви и духовној снази.

У ноћи његовог страдања, према предању, јавља му се анђео Господњи, а потом и сам Христос, који га храбри и утврђује пред смрт. Сљедећег дана, поново је извучен из тамнице и мучен на исти начин, док је изговорио своје посљедње ријечи: "У руке Твоје, Господе, предајем дух свој", и тако је скончао свој земаљски живот мученичком смрћу.

Његове свете мошти хришћани су сахранили са великим поштовањем, а кроз векове су постале мјесто молитве и духовне утјехе вјерника. Предање га памти као човјека неустрашиве вјере, апостола који је први донио хришћанство у Египат и једног од најважнијих писаца новозаветне традиције.

Обичаји и вјеровања

Вјеровало се да ће онога ко се данас огреши и не испоштује апостола Марка стићи казна у виду олуја и громова који ће му уништити имање. Зато на данашњи дан земљорадници ништа не раде на својим њивама.

Ово се сматра „благим даном”, временом за одмор и молитву. Ова традиција се пренијела и на остала занимања - данас никако не треба радити јер се вјерује да Свети Марко хода светом са корпом пуном града, па оном ко ради шаље невријеме које ће га пратити преко цијеле године.

Такође, ово је лош дан за спавалице! На овај дан, вјерује народ, никако не ваља дремати преко дана јер ће се онда бити бунован, поспан и болешљив преко цијеле године. Изузетак су они који су већ „згрешили” и спавали на Ђурђевдан - они треба да одремају неко вријеме и на Марковдан јер ће тако „поништити дејство” пређашњег сна и неће их стићи „казна”.

Иако су се времена промијенила, многа народна вјеровања и даље се преносе с кољена на кољено. За многе породице Марковдан је дан када се застане, одмори и са поштовањем обиљежи празник.