Друштво
21.11.2026.
21:55
Братска љубав јача од свега: Иван дошао из Њемачке да брату Милану донира бубрег
Једнојајчани близанци Иван и Милан Васковић (44) из Ниша показали су цијелом свијету колика може бити снага братске љубави и пожртвовања.

Када се Милану, услијед тешког обољења бубрега и вишегодишње исцрпљујуће дијализе, здравље значајно погоршало, његов брат Иван, који годинама живи и ради у Њемачкој као возач цистерне, није оклевао ниједног секунда. Пресјекао је све сумње, дошао у родни град и брату донирао бубрег.
Успјешна трансплантација бубрега ушла је и у анале Универзитетског клиничког центра у Нишу, јер су Васковићи, како истичу браћа, први једнојајчани близанци којима је урађен овај захват у тој установи.
Године тихе патње везане за апарате
Миланова борба почела са 33 године након сазнања да пати од високог крвног притиска. Годинама је узимао терапију али је оштећење бубрега напредовало па је прије четири и по године морао да пређе на перитонеалну дијализу. То значило везаност за кревет и ручне измијене раствора на свака четири сата, да би касније добио апарат циклер уз који је ноћу био прикључен по 9 до 10 сати.
"Јако је тешко поред дијализе да се човек бави неким послом или да нормално живи. То баш одузима животно вријеме", присјећа се Милан тог тешког периода током којег се ријетко жалио најближима.
Међутим, послије година борбе, дијализа је почела све слабије да чисти организам – након што је услијед накупљања воде изгубио свијест и завршио у болници, постало је јасно да је следећа и знатно тежа станица хемодијализа, преноси Блиц.
Миланова мајка желела је да сину да бубрег али су прегледи показали да стање њених крвних судова носи превелики ризик за операцију. Тада на сцену ступа Иван.
Милан у почетку није желео ни да чује за то, плашећи се ризика по братовљево здравље и егзистенцију његове породице. Ипак, Иван је донио непоколебљиву одлуку.
"Позвао ме је једног дана и рекао: ‘Милане, ја сам одлучио. Ја желим да ти дам бубрег. Желио ти то или не, ја сам то одлучио и то ће тако бити!’ То је било јаче од њега, једноставно није могао више да ме гледа у тој ситуацији", прича Милан.
Сам Иван објашњава да за њега ово уопште није била тешка одлука.
"За мене је то била лака одлука зато што је у питању мој брат близанац, а сигуран сам да би и у обрнутом случају он исто урадио за мене. Имамо огромну емпатију и емотивни смо, а када је човјек такав, ништа му није тешко. Одлука је била моментална – само један циљ је постојао у глави, а то је да се њему помогне и то је то. Када сам га пре неколико мјесеци видео у онаквом стању у болници, ријешио сам да не желим више никада у животу да га видим тако", свједочи Иван.
Буђење из анестезије: "Гдје ми је брат?"
Операција је у УКЦ Нишу успешно изведена 13. октобра. Тим стручњака, међу којима су били нефролог проф. др Бранка Митић и кардиохирурзи и анестезиолози на челу са доц. др Млађаном Голубовићем, извео је захват без иједне компликације.
Први тренуци након буђења из анестезије показали су нераскидиву везу двојице браће.
"Када сам се пробудио, видио сам лекаре изнад себе. Питали су ме како сам, рекао сам добро, ништа ме не боли. Али прва ствар која ми је прошла кроз главу била је: ‘А гдје је Милан, како је он прошао?’ Љекари су рекли да лежи у кревету поред мене и да још спава. Нисам мислио о себи, само о њему – да ли је орган у реду и да ли ради", прича Иван.
Слична сцена одиграла се и неколико сати касније, када је из анестезије изашао и Милан.
"Чим сам отворио очи, прво сам се окренуо да видим где је Иван. Угледао сам га, јавио ми се, а прво што сам изустио било је: ‘Иване, да ли си добро, да ли је све у реду са тобом?’ То ми је било најважније. Нисам био сам себи битан, било ми је важно само да је са њим све како треба", присјећа се Милан.
Рођење као на филму и разлика од 20 минута
Милан старији пуних 20 минута од Ивана, што је изузетно велика разлика за близанце. У породици се још препричава анегдота са порођаја.
"Када се наша мајка порађала, ултразвук је тек био измишљен и још није коришћен код нас. Љекари су извадили мене, а брата уопште нису ни видјели! Тек након неког времена медицинска сестра или чистачица приметила је да се мајци не спушта стомак. Љекар који је већ кренуо кући хитно је враћен и тако су извадили и Ивана", кроз осмијех прича старији близанац Милан.
Нови живот и два рођендана годишње
Данас је апарат за дијализу враћен, а Миланов опоравак тече по плану уз строгу дисциплину и имуносупресивну терапију.
"Више нема дијализе, нема журбе кући и ограничења. Осјећам се као да живим други живот, као да сам се поново родио. Једва чекам да прође период опоравка, да почнем да радим и да могу слободно са породицом и дјецом да отпутујем негдје, без страха и апарата", поносно истиче Милан.
Ивана ускоро очекује повратак у Њемачку за волан тешке цистерне, чим оперативни рез од 24 центиметра потпуно зарасте. Из ове животне битке браћа су изашла као побједници, богатији за још један заједнички празник.
"Први рођендан нам је 11. марта, а сада имамо и други рођендан – 13. октобар, дан када је Милану почео нови живот. Обећавам јавно, славићемо сваке године оба рођендана", поручио је Иван.
"Квалитет живота се поправља 100 одсто"
Руководилац Клинике за нефрологију проф. др Бранка Митић каже да је ово шеста трансплантација ове године у УКЦ Ниш.
"Самом хируршком захвату претходила је комплетна обрада и потенцијалног донора и реципијента, која не укључује само лабораторијске анализе, већ и допунске дијагностичке методе, имунолошка испитивања, ХЛА типизацију и радиолошка испитивања. На конзилијуму смо детаљно процјењивали подобност донора — не само да ли је орган адекватан, већ прије свега да ли он може да настави потпуно нормалан и квалитетан живот са свим функцијама које је имао прије донирања. На исти начин процењен је и реципијент, како би после потпуног отказивања бубрега могао да живи нормално, па чак и боље него у периоду прије дијализе. Милан је на нашем праћењу дуже од 10 година, а већ по доласку имао је смањену функцију бубрега праћену тешком хипертензијом. Добијањем новог, потпуно функционалног бубрега очекујемо да крвни притисак буде знатно боље регулисан, а већ се види да је опште клиничко стање значајно боље и да се коригује анемијски синдром", објашњава др Митић.
Она наглашава да се након оваквог захвата квалитет живота пацијента поправља за 100 одсто и да се након опоравка враћа редовним животним и радним активностима.
Придружите се
Сазнајте све о најважнијим вијестима и догађајима, придружите се нашој Вибер заједници.





