Борба против заборава: Апликација за попис српских гробаља и цркава у ФБиХ

Сајт "Траговима предака" у оквиру пројекта чији је циљ прикупљање и дигитализација података о српским православним гробљима, капелама, црквама и манастирима на подручју Федерације БиХ промовисан је данас у Бијељини. Апликација је активна од 15. марта и до сада су унесени подаци о 117 српских православних гробаља и 20 цркава у ФБиХ, уноси су свакодневни, а грађанима је са промоције упућен позив да шаљу фотографије и сва сазнања о овим локацијама.

Пројекат "Траговима предака" реализује се уз суфинансирање и подршку Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, која је орган у саставу Министарства спољних послова Србије, а проводи га Удружење "Деком" из Бањалуке, у сарадњи са Одбором за заштиту права Срба у ФБиХ из Републике Српске.

Помоћник директора Управе за сарадњу са дијаспором Николина Милатовић-Поповић каже да је пројекат израстао из дугогодишње интензивне сарадње са удружењима грађана у Републици Српској о теми заштите имовинских права Срба из ФБиХ.

"Из рада на бројним пројектима дошли смо до закључка да су запостављена гробља, капеле и мале цркве, мала црквена имовима, а већ на почетку пописивања те имовине у ФБиХ видјели смо велики број, најблаже речено, неповољних уписа који се тичу српског народа", рекла је Поповићева новинарима.

Према њеним ријечима, циљ пројекта је да се маркирају та гробишта, цркве и капеле и да се већ чињеницом пописивања и подизања њихове дигиталне видљивости утиче и на укупну видљивост тих локација у ФБиХ да би се утицало и на памћење српског народа.

Драган Јошић је у име Удружења "Деком" указао на бројне примјере погрешног уписа у земљишне књиге српских гробаља, цркава и капела у ФБиХ, гдје је та имовина Српске православне цркве уписана на неког другог титулара, иако слична имовина других вјерских организација уписана правилно.

"Због тога смо изашли са апликацијом Трагом предака, која је у суштини интернет платформа која би временом требало да садржи сва српска православна гробља на територији ФБиХ, заједно са црквама, манастирима и капелама", рекао је Јошић.

Он каже да је циљ сачувати од заборава српско постојање на садашњим просторима ФБиХ, уз оцјену да се оно на многобројне начине и масовно сатире и затире, допринијети чувању културног насљеђа Срба, едуковати младе, као и омогућити будући научни рад.

Предсједник Одбора за заштиту Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић позвао је Србе да слањем фотографија и података на ову платформу учествују у дигитализацији података битних за српски народ и навео да је 70 одсто српских гробаља у ФБиХ оскрнављено и запуштено и упозорио да се тиме затире истина о српском насљеђу.

Он је говорио и о случају у српском селу Смољана код Петровца, гдје је нацртом федералне Владе који се односи на управљање отпадом предвиђена изградања регионалне депоније за подручја Бихаћа, Цазина, Сананског моста и Кључа.

"У српску средину желе да смјесте регионалну депонију и да и то мало Срба што их ту има оде, као што су у Брадини направили регионалну депонију на имовини Срба, центар за мигранте у Липи, или центар за наркомане у Смолући и наравно, увијек направе неку варијанту да онемогуће повратак Срба", навео је Радановић.

Радановић је истакао и значај Канцеларије Владе Републике Српске за правну помоћ за имовину Срба у ФБиХ да би се зауставило и спријечило порицање и брисање трагова Срба у ФБиХ.