Бојић: Српске жртве из Подриња и Бирча морају добити заслужено мјесто у свјетској култури памћења

Подручје средњег Подриња и Бирча је једно од најболнијих мјеста колективног сјећања српског народа, а четврти јул трајно опомиње на српско страдање, али и на обавезу да српске жртве коначно добију заслужено мјесто у свјетској култури памћења, изјавио је директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић. Бојић је поручио и да слоган обиљежавања 34 године од злочина над 3.267 Срба у средњем Подрињу и Бирчу „У Братунац се не зове, у Братунац се иде” представља позив на националну и историјску одговорност.

Он је нагласио да је 4. јул један од најтужнијих дана у новијој историји српског народа i дан када се српски народ обавезује да истина о његовим жртвама никада неће бити препуштена забораву.

Бојић је истакао да подручје средњег Подриња и Бирча није само простор пијетета и страдања, већ и трајне опомене српском народу.

За сједење у хладу казна 200 евра! Нова правила на Бледу разљутила туристе

Он је навео да је то подручје током цијелог 20. вијека било једно од најстрадалнијих српских подручја, од масовних злочина над Србима у Другом свјетском рату до страдања у Одбрамбено-отаџбинском рату, због чега данас представља једно од најболнијих мјеста колективног сјећања српског народа, саопштено је из Меморијалног центра Српске.

Бојић је напоменуо да је ове године Организациони одбор за обиљежавање страдања Срба средњег Подриња и Бирча на приједлог Меморијалног центра Републике Српске усвојио званични слоган и визуелни идентитет поводом обиљежавања 34 године од страдања Срба у средњем Подрињу i Бирчу, те оцијенио да то представља искорак у начину његовања културе памћења.

Званични слоган обиљежавања је „У Братунац се не зове, у Братунац се иде”, док је визуелни идентитет овогодишњег обиљежавања ставио у средиште пажње најболнију тему, страдање дјеце средњег Подриња и Бирча.

„Наведени слоган није само реченица, него позив на националну и историјску одговорност сваког од нас”, навео је Бојић.

Он је истакао да је то најдубља обавеза према жртвама и пут да се истина дугорочно сачува од заборава и селективног тумачења.

„У Братунац идемо зато што као српски народ у цјелини осјећамо свако наше страдање. Деценијама је страдање Срба у средњем Подрињу и Бирчу остајало недовољно познато изван наших простора. То представља историјску неправду коју морамо исправити. Наш циљ није да било чије жртве умањујемо, већ да српске жртве коначно постану видљиве свијету и добију мјесто које им припада у глобалној култури памћења”, навео је Бојић.

Меморијални центар Републике Српске систематски ради на снимању свједочанстава о страдању српског народа, те је само у протекле двије седмице, поводом обиљежавања сјећања на страдање Срба у средњем Подрињу и Бирчу, објављено 14 аудио-визуелних свједочанства преживјелих и чланова породица жртва са овог подручја.

„То је тек почетак великог пројекта. До сада је снимљено више од 150 аудио-визуелних свједочанстава Срба који су преживјели ратне страхоте или изгубили своје најмилије у средњем Подрињу и Бирчу”, навео је Бојић.

Та свједочанства представљају непроцјењиву историјску грађу и већ се преводе на стране језике како би постала доступна међународној јавности.

Поново ухапшен Бањалучанин који је везао сина за бандеру: Дјетету и тазбини пријетио убиством

„Желимо да глас наших жртава буде разумљив и чујан далеко изван граница Републике Српске и Србије”, поручио је Бојић.

У наредном периоду Меморијални центар Републике Српске наставиће да развија дигиталне архиве, документарне филмове, изложбе, мултимедијалне пројекте и међународне презентације, са посебним фокусом на модернизацију и дигитализацију архивске грађе, као и на примјену савремених визуелних форми комуникације.

Циљ ових активности јесте да аутентична свједочанства о страдању српског народа добију снажан међународни одјек и да истина о српским жртвама буде представљена у свјетским музејима, академским институцијама, медијима и на мјестима гдје се обликује међународно јавно мњење.

„Не тражимо посебан однос према српским жртвама. Тражимо исти принцип који важи за све невине жртве широм свијета, право на истину, достојанство, сјећање и поштовање. Култура памћења не може бити потпуна ако из ње буду изостављене хиљаде српских жртава које су страдале током рата”, поручио је Бојић.

Он је увјерен да долази вријеме у којем ли ће српске жртве бити признате и глобално препознате.

Нинковић: Недопустиво да поткозарска села немају воду

„Учинићемо све да њихово страдање буде утиснуто у свјетску културу памћења. То је питање историјске одговорности, нашег дуга према жртвама и цивилизацијска обавеза да истина остане трајно сачувана”, истакао је Бојић.а