Бањалучки Дом здравља до краја године остаје без најмање 11 љекара

Дом здравља Бањалука суочава се с озбиљним недостатком љекара, медицинских сестара и техничара, посебно у породичној медицини и хитној служби.

На расписане конкурсе пријављује се врло мали број кандидата, а често ниједан, што додатно угрожава доступност здравствене заштите, повећава оптерећење преосталог особља и продужава вријеме чекања пацијената на преглед.

Раде Дујаковић је прије три године напустио Дом здравља у Бањалуци и то након двадесет година рада у бањалучким амбулантама. Највише у оној на Старчевици. Сада ради специјализацију у приватној амбуланти и он је само један од многих љекара који су у претходном периоду напустили бањалучки Дом здравља.

"Нешто је отишло напустило отишло у друге приватне установе у иностранство а један дио је отишао у пензију. Тако да имамо ту ситуацију да је тај кадар дефицитаран, да у међувремену нови специјалисти нису произведени,млади љекари не желе уопште у примарну, не само да не желе породичну медицину, него не желе ни примарну здравствену заштиту", каже Дујаковић за АТВ.

Породични љекари постали су обични скретничари који су притиснути разним административним пословима. Немају времена да се посвете пацијентима тврди Дујаковић – а то пацијенти и те како знају зато се неки од њих понашају бахато. Од љекара захтијевају само упутнице и рецепте умањујући њихову вриједност, иако су како каже образовани да се брину о пацијентима на примарном нивоу истиче Дујаковић.

"Постојећи тимови су преоптерећени великим бројем пацијената. Ја сам у своје вријеме имао преко 2500 хиљаде, скоро 2500 хиљаде пацијената", додаје он.

У бањалучком Дому здравља не крију да имају проблем. Већ дужи низ година присутан је недостатак љекара, и то не само њих, фали и техничара али и сестара.

"Ове године одлази 11 љекара у пензију, следеће године 5, а тамо 28 године 6, што значи у ове три године нама оде 22 љекара специјалиста породичне медицине", рекла је Анастасија Стокановић, начелник службе породичне медицине.

"Ми често расписујемо конкурсе али на те огласе се врло ријетко ко јави љекари опште медицине завршени љекари медицинског факултета веома ријетко желе радити у примарној здравственој заштити", додаје она.

Из бањалучког Дома здравља спас виде у измјенама закона. Обавезујући рад у амбуланти породичне медицине од двије године након завршеног Медицинског факултета према њиховом мишљењу би ријешио проблем недостатка љекара у овом сектору.

Из Министарства здравља подсјећају да је примарна здравствена заштита, према Закону о здравственој заштити Републике Српске, у надлежности јединица локалне самоуправе која је оснивач дома здравља и задужена је за спровођење здравствене заштите.

"Законом о здравственој заштити је предвиђена је и израда Упутства за израду плана људских ресурса у јавним здравственим установама у Републици Српској за период од пет година, те оптимизацију броја запослених у јавним здравственим установама. Дугорочно планирање људских ресурса у здравственим установама је потребно, прије свега, за планирање будућих потреба, односно броја и стручног профила људи који ће здравственој установи бити неопходни за континуирано пружање услуга здравствене заштите", поручују из Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске.

Услуге здравствене заштите пацијентима у Републици Српској пружају се у континуитету и уз велику посвећеност, без обзира на изазове који оптерећују савремене здравствене системе истичу из Министарства, пиште АТВ.

Преобиман рад и велики број пацијената синоним су за континуитет и посвећеност љекара. Плата која не стимулише свакако су један од разлога што ће бањалучки дом здравља до краја ове године изгубити најмање 11 од њих. У тој игри надлежности и одговорности поставља се легитимно питање ко ће нас лијечити када нам оду сви љекари?