Бабић: Култура сјећања важна због покушаја ревизије историје

Предсједник "Бесмртног пука" у Републици Српској Милана Бабић поручила је на научном скупу у Ростову на Дону да су несхватљиви покушаји порицања Холокауста и ревизије историје, те указала на то да се у јавном дискурсу у Хрватској систематски умањује број жртава логора Јасеновац.

Бабићева је изјавила Срни да је скуп, који је био посвећен годишњицама ослобођења концентрационог логора Аушвиц, пробијања опсаде Лењинграда и тријумфалног завршетка Стаљинградске битке, окупио стручњаке, лидере националних културних удружења, просвјетне раднике, те младе из Бјелорусије, Републике Српске и Израела.

Она је напоменула да је и даље непознато много чињеница о Аушвицу, али оно што је широко познато довољно је да се формулише јасан став о историји која се ту догодила.

"Познато нам је да је убијено око 1,1 милион људи, да је преживјело 7.000 затвореника које је ослободила Црвена армија, да је претходно евакуисано од 56.000 до 58.000 затвореника, од којих су многи страдали у такозваним маршевима смрти пошто су пјешке пребацивани у друге логоре пред долазак Црвене армије", указала је Бабићева током онлајн-презентације.

Она истиче да је познато да су убиства вршена на најмонструозније начине - у гасним коморама, изгладњивањем, стријељањем, да су лешеви спаљивани у крематоријумима.

Наводи да су сачуване многе зграде из комплекса логора, као и бројна свједочанства о животу и страдању затвореника.

"Тешко је описати ужас који је владао у овом логору, али и у другим логорима у Европи током Другог свјетског рата. Управо зато смо данас изненађени несхватљивим покушајима порицања Холокауста и ревизијом историје", каже Бабићева.

Она додаје да се постављају два основна питања која су одувијек збуњивала људе - одакле у човјеку тако огроман и несхватљив потенцијал зла и како је и зашто Бог допустио да се ово зло догоди?

"Независно од ових теолошких питања која ће још дуго тражити одговор, наша одговорност тиче се, прије свега, разобличавања порицатеља Холокауста и ревизиониста историје. Ово је веома важно да се не би поновила историја коју су наши преци преживјели у вријеме нацизма. Свједоци смо да се исте човјекомрзачке идеје опет појављују у Европи и да се ратна еуфорија распирује код европских народа, у различитој мјери", сматра Бабићева.

Она подсјећа да су и народи са простора бивше Југославије били затвореници у Аушвицу.

Бабићева наводи да је Музеј Аушвиц имао и Југословенски павиљон, а када је Југославија разбијена, новоформиране државе нису се могле договорити о његовом одржавању и обнављању. Формално, он је данас у стању реконструкције, али ништа се не ради да дође и до обнове поставке.

"Да би се разумјело зашто је то случај, треба имати у виду да је неонацистичка идеологија веома присутна у неким дијеловима бивше Југославије. Управо зато видимо да се исти процеси порицања Холокауста и ревизије историје одвијају и када је ријеч о логорима у Југославији из времена Другог свјетског рата", рекла је Бабићева.

Она је указала на то да се у јавном дискурсу у Хрватској систематски умањује број жртава у Јасеновцу, највећем логору у нацистичкој држави НДХ.

"Што се тиче ужаса и звјерстава које су усташе тамо починиле, Јасеновац нема паралелу у људској историји. По обиму злочина, био је то трећи концентрациони логор у окупираној Европи /1941–1945/ послије Аушвица и Треблинке. Док су њемачки логори спроводили `технички` геноцид, то јест људи су једноставно истребљивани на `транспортној траци`, у Јасеновцу су људи убијани на најбруталније начине познате историји", наводи Бабићева.

Она додаје да су форензичка испитивања спроведена у Доњој Градини и Јасеновцу открила више од 40 метода убијања жртава. Жртве овога логора су, осим најбројнијих Срба, били Јевреји и Роми. Број жртава је огроман и по неким процјенама износи и до 750.000.

Она подсјећа да је извјестан број затвореника логора Јасеновац упућиван у Аушвиц.

"Удруживање ради злих дјела није непознато и нацисти разних народа су се удруживали. Ово не треба губити из вида никада. Култура сјећања и преношење истине о нашим патњама и побједама наш је најважнији задатак, јер непријатељ још није поражен", закључила је Бабићева.

Она је навела да су организатори скупа Ростовски регионални патриотски друштвени покрет "Путеви славе – наша историја" и Центар за медијске стратегије.