56 godina od katastrofalnog zemljotresa u Banjaluci

Бањалуку је прије 56 година погодио катастрофалан земљотрес, у којем је живот изгубило 15 људи, 1.117 било је лакше или теже повријеђено, а град је претрпио огромна разарања.

Према подацима Сеизмолошке службе Републичког хидрометеоролошког завода, 26. октобра 1969. године у 16.36 часова Бањалуку и Бањалучане је продрмао јачи земљотрес магнитуде 5,6 по Рихтеру који је причинио прве озбиљне материјалне штете.

Локални Кризни штаб за ванредне ситуације окупио се и донио веома важне одлуке у том тренутку које су биле пресудне за безбједност становништва, а односиле су се на обуставу наставе у школама, рада у свим предшколским установама и забрану рада у фабрикама и колективима.

Тог 27. октобра услиједио је други, далеко јачи потрес магнитуде 6,6 Рихтера који је разорио град.

Сви часовници у Бањалуци показују тачно вријеме осим часовника на Тргу Крајине чије су казаљке стале у 9 часова 10 минута и 56 секунди 27. октобра 1969. године.

То је најјачи земљотрес на територији БиХ до данас чије посљедице нису биле само на бањалучком подручју него у још 15 крајишких општина.

Највише су страдале образовне установе и објекти који нису грађени по грађевинским стандардима, чак неки објекти нису имали ни бетонске стубови ни плоче. Објекти из доба Аустроугарске као што су Бански двор, Позориште и зграда Оштине нису претрпјела озбиљнија оштећења.

Након катастрофалног земљотреса у Скопљу 26. јула 1963. године прописани су нови, много строжи услови за градњу у трусним подручјима, а након бањалучог земљотреса стандарди су додатно пооштрени.

"Природа тражи да се људи понашају онако како она захтјева. Земљотрес не можемо предвидјети, али га очекујемо. Да бисмо знали какав земљотрес можемо очекивати и гдје морамо да скупљамо и анализирамо податке о тим појавама и зато као сеизмолошка служба постојимо", навели су из Сеизмолошке службе Републичког хидрометеоролошког завода.

Што више података региструју и скупе, истичу да ће и сеизмичка превентива и прописи бити квалитетнији.

"За ефикасно смањење сеизмичког ризика и организовање мјера заштите од земљотреса неопходно је познавање локалних и регионалних сеизмолошких услова. На основу њих треба да се изврши оцјена могућег дејстава земљотреса како би и саме мјере биле ефикасније", кажу сеизмолози.

Истакли су да ова процјена представља основу за урбанистичко планирање градова и насеља и архитектонско – грађевинско пројектовање зграда, саобраћајница, инфраструктуре, индустријских и енергетских постројења...

Наглашено је да не постоји потпуно заштићено друштво, али да успјешност заштите од земљотреса зависи од сваке карике једног великог ланца у који су укључени геолози, геомеханичари, сеизмолози, грађевински инжењери, просторни планери, архитекте... инвеститори, надзор...

"Земљотрес не убија, људи страдају због неотпорних објеката који нису појектовани да издрже очекиване земљотресе. Земљотрес је природни феномен на који човјек нема никакав утицај, али је човјек директно одговоран за његове посљедице. Улагање у сеизмичку превентиву је директно улагање у безбједност грађана", нагласили су сеизмолози из Републике Српске.