Живио је 104 године и открио тајну дугог живота

Тајна дугог живота за Андреја Ворона, мудраца и становника једног села на Карпатима, није била у лијековима. Живио је чак 104 године и све то вријеме биљежио како се живи дуг, здрав, срећан и радостан живот. Те биљешке је касније украјински писац Мирослав Дочинец претворио у књигу „Много година. Срећне године“.

Вороново искуство не почива само на физичком здрављу и здравим навикама већ и на његовању душе, а може послужити свакоме од нас.

Ко зна, можда уз његова правила дочекамо и 100. рођендан

1. Научите да видите сав живот око себе и да уживате у свему: у трави, шуми, птицама, животињама, земљи и небу. Гледајте их добрим очима и чистим срцем, па ћете открити знање каквог нема ни у једној књизи. У њима ћете видјети себе.

2. Нека вам пређе у навику да неколико минута стојите боси на земљи. Уземљите се. Дајте тијелу земљу док га она не позове.

3. Боравите уз воду што чешће. Скинуће вам умор и разбистрити мисли.

4. Пијте чисту воду гдје год можете, не чекајући да заиста ожедните. Ово је важан лијек.

Тајна дугог живота крије се у поврћу сваког дана, а цвекла је прва на листи

5. Сваког дана на вашем столу треба да се нађе поврће, оно које је топло и пуно сунца. На првом мјесту је цвекла — нема боље хране на земљи. Затим долазе пасуљ, бундева, бобичасто воће, шаргарепа, парадајз, паприка, спанаћ, салата, јабуке, грожђе и шљиве.

6. Месо је боље не јести. Оно у себи носи туђу бол. Ми нисмо предатори.

7. Најбоље је појести шаку хране по оброку, али више пута дневно. Да бих јео мање, пијем много воде и компота и једем сирово поврће. Од четвртка увече до петка увече не једем ништа, само пијем воду.

8. Пост је највећа благодет. Ништа ме не јача и не подмлађује као пост. Кости постају лаке попут птица, а срце радосно као у младића. Сваким постом постајем млађи за коју годину.

9. Добро је усред дана одријемати пола сата, да крв освјежи главу и лице. Лоше је спавати послије јела, јер тада крв постаје густа, а маст се таложи на крвним судовима.

10. Сједите мање, али спавајте довољно.

11. Не заборавите на орашасте плодове. Они су попут нашег мозга и дају му снагу. Добро је сваког дана узети кашичицу уља од орашастих плодова.

Рецепт за дуг живот који почиње од односа према људима

12. Будите љубазни и пажљиви према људима. Од сваког од њих, чак и од оних који дјелују празно, можете нешто научити.

13. Оно што вам је намијењено биће вам дато. Научите да чекате понизно. Оно што није ваше не треба ни чекати. Нека вам се душа с тим помири.

14. Кад је души тешко, морате много ходати. Пољем, шумом, обалом ријеке. Вода ће однијети вашу тугу. Али запамтите: најбољи лијек за тијело и душу јесу пост, молитва и физички рад.

15. Крећите се више. На камену који се котрља маховина не расте. Бубе остају на земљи. Не бјежите од њих, али не дозволите им да владају вама. Никада се не плашите да започнете нови посао — обновићете се.

16. Никада нисам био у одмаралишту нити сам недјељом лежао. Живци се одмарају кад руке раде.

17. Не покушавајте од свега да профитирате, већ настојте да сами будете корисни. Винова лоза која не рађа брзо се осуши.

18. Не будите птица ругалица, будите радосни и ведри.

19. Не преједајте се! Гладна звијер је лукавија и окретнија од добро ухрањеног човјека.

20. Послије вечере шетам по врту пола сата.

Шаргарепа и бобице кад тијело тражи снагу

21. Да не бисте с дјететом ишли по болницама и љекарима, препустите га природи. Од малих ногу учите га да хода босо по земљи. Нека га опече коприва, нека га уједе мрав, нека се окупа у хладној води, па ће очврснути. Његово тијело и дух постаће јачи.

22. Кад осјетите да се тијело брзо умара и да вас све нервира, једите много шаргарепе. Она враћа снагу.

23. Кад стигне сезона бобичастог воћа, можете се одрећи било које хране, али не и бобица. Поједите шољицу сваког дана. Ако су звијезде очи неба, бобице су очи земље. Напуниће вас снагом и здрављем.

Савјети за дуговјечност који лијече душу

24. Нађите времена да ћутите, да будете мирни и да разговарате сами са собом.

25. Нека вам срце каже шта је добро, а шта лоше, а не људска ријеч.

26. Не брините ко шта мисли и прича о вама. Будите сами себи судија у чистоти и достојанству.

27. Не љутите се на људе и не осуђујте их. Свака особа којој опростите увећаће вашу љубав према себи.

28. Ако вам је срце пуно љубави, за страх нема мјеста.

29. Не такмичите се ни са ким. Свакоме своје.

30. Не свађајте се. Свако има своју истину и носи неко своје незадовољство.

31. Не учите људе како да живе и шта да раде. Никад не подучавам, само савјетујем када ме неко пита за савјет.

32. Не сматрајте себе најпаметнијим, најпристојнијим и бољим од других.