Витамин Д – мач са двије оштрице

Унос више од 4.000 међународних јединица (IU) свакодневно, током дужег временског периода, може имати више штете него користи, посебно за старије особе и труднице.

Иако је витамин Д неопходан за правилно функционисање организма, прекомјерна или недовољна количина може довести до здравствених проблема. Витамин Д је познат по својој улози у одржавању здравља костију, превенцији инфекција и регулацији нивоа калцијума у крви, али његова претјерана употреба, посебно након епидемије коронавируса, може бити „мач са двије оштрице”.

Д витамин се раствара у мастима и игра кључну улогу у јачању имунолошког система. Његова улога у апсорпцији калцијума кључна је за одржавање здравља костију и превенцију остеопорозе.

Неки истраживачи сугеришу да витамин Д може смањити ризик од развоја одређених хроничних болести, укључујући неке облике рака.

Прекомјерна количина витамина Д, међутим, може довести до калцификације крвних судова, што повећава ризик од кардиоваскуларних болести. Високи нивои Д витамина у крви могу изазвати хипервитаминозу, са симптомима као што су мучнина, повраћање, слабост, а чак и оштећење бубрега.

Овај витамин реагује са одређеним лијековима, што може утицати на њихову ефикасност или изазвати нежељене ефекте.

Због ових потенцијалних ризика, важно је узимати га у препорученим дозама и под надзором здравственог радника. Балансирање нивоа витамина Д може бити изазов, али је кључно за очување здравља и превенцију болести.

Могући негативни ефекти

Суплементација витамином Д може бити корисна, али није увијек неопходна и може имати и негативне ефекте ако се узима неправилно.

Унос више од 4.000 међународних јединица (IU) свакодневно, током дужег временског периода, може имати више штете него користи, посебно за старије особе и труднице.

Статистички је значајно истраживање које је показало да је суплементација витамином Д и калцијумом имала смањење стопе смртности од рака за 7 одсто, првенствено смањењем колоректалног карцинома. Међутим, такође је статистички значајно и повећање стопе смртности од кардиоваскуларних болести за 6 одсто.