Први вјештачки једњак успјешно пресађен код свиња

Научници из Велике Британије први пут су развили вјештачки једњак у лабораторији и успјешно га имплантирали код свиња, које су након тога нормално могле да гутају храну.

Фото:pixabay

У истраживању спроведеном у болници "Грејт Ормонд стрит" (ГОСХ) и Универзитетском колеџу у Лондону (УЦЛ), показано је да једњак донора може да буде "очишћен" од ћелија, затим "насељен" ћелијама примаоца и имплантиран тако да обнови функцију органа, преноси Скај њуз.

- Ово је значајан корак ка персонализованим регенеративним третманима за дјецу рођену са животно угрожавајућим проблемима једњака - изјавио је дкоктор Марко Пелегрини, виши истраживач на Институту за здравље дјеце УЦЛ-а.Он је додао да технологија омогућава "изградњу новог једњака за дјете користећи његове сопствене ћелије, комбиноване са припремљеном подлогом од свињског ткива". У експерименту је осам животиња добро прихватило трансплантат, развијајући функционалне мишиће за гутање у року од три мјесеца. Због употребе сопствених ћелија животиња, имунодепресивна терапија није била потребна, а ткиво је расло заједно са животињама.

Процес се састоји од неколико корака: прво се прави "скафолд", односно основа у облику цијеви, коришћењем једњака донора свиње. Кроз процес децелуларизације, донорово ткиво се ослобађа ћелија док се чува структура.

Затим се "скафолд" попуњава ћелијама примаоца, узетим из мале биопсије, које се лабораторијски умножавају прије него што се убризгају у "скафолд". Трансплантат се потом смијешта у биореактор на једну недјељу, како би се ћелије адаптирале на ново ткиво. Укупно трајање процеса је око два мјесеца.

Ова технологија посебно је значајна за дјецу са ЛГОА, ретком урођеном аномалијом једњака код које постоји широк прекид између горњег и доњег сегмента.

У Великој Британији годишње се роди око 180 беба са овом аномалијом, а 10 одсто њих има ЛГОА. Тренутно се таква дјеца хране путем сонде док се не развије план за хируршко лијечење, које је сложено и инвазивно.

Резултати истраживања код свиња су охрабрујући: све животиње су преживјеле критичних првих 30 дана, а након шест мјесеци трансплантати су развили функционалне мишиће, нерве и крвне судове, омогућавајући нормално гутање и раст животиња.

Научници су први пут мапирали и гене у ткиву имплантата, показујући да активност гена одговара природном ткиву. Ако се технологија прилагоди за људе, "скафолди" различитих величина могли би да буду унапред припремљени и персонализовани за новорођенчад или дјецу различитих старосних група, по потреби.