Колико сарма има калорија?

Ријетко које јело буди толико снажан осјећај дома и традиције као сарма. Њен мирис који се шири из кухиње непогрешив је знак празника, породичног окупљања и зимског угођаја.

Сама ријеч потиче од турског глагола “сармак”, што значи “увијати”, а управо је то вјештина која генерацијама мајки и бака осигурава статус кулинарских икона.

Али, ц. Иако слови као тешка и калорична храна, истина о сарми знатно је сложенија и увелико зависи о томе што се тачно крије унутар савршено смотаних листова киселог купуса.

Калоријска вриједност сарме може значајно варирати, но уопштено се креће између 110 и 170 калорија на сто грама.

Једна сарма просјечне величине, тешка око 150 грама, може садржавати од 195 до чак 350 калорија.

То значи да просјечна порција од двије сарме, без икаквих прилога, може досећи готово 400 калорија, а неријетко и више.

Ипак, управо због своје нутритивне густоће сарма је изузетно заситно јело, што може помоћи у спрјечавању преједања.

Кључна је разлика у начину припреме, јер о неколико састојака зависи хоће ли сарма бити релативно уравнотежен оброк или права калоријска бомба.

Главни фактори који утичу на калорије су врста меса, количина риже и, најважније, додане масноће.

Традиционални рецепти за сарму најчешће користе мјешавину мљевене свињетине и јунетине, а што је месо масније, то ће и коначни производ бити калоричнији.

Надаље, кување сарме на подлози од сухог меса, панцете или додавање запршке драстично повећава удио масти и калорија.

Само једна кашика уља или свињске масти додаје око 120 калорија. На крају, не треба заборавити ни прилоге, јер послуживање сарме уз пире кромпир или крух може удвостручити укупан калоријски унос оброка. Упркос репутацији, сарма може бити и нутритивно богат оброк. Изврстан је извор протеина, чији се удио креће од шест до чак 15 грама на сто грама, овисно о количини и врсти меса.

Угљикохидрати долазе углавном из риже, док је кисели купус заслужан за влакна те обиље витамина Ц и К.

Управо је кисели купус звијезда овог јела, јер доприноси уносу Б витамина те минерала попут калија и магнезија. Ипак, највећи нутритивни изазов код сарме је изразито висок удио натрија, који може варирати од 300 до преко 1000 милиграма по порцији. Због тога би особе с повишеним крвним притиском требале бити посебно опрезне и конзумирати је у умјереним количинама.

С доласком модерних прехрамбених трендова, сарма је добила и своје прилагођене верзије. Традиционална сарма с рижом није погодна за кето дијету због високог удјела угљикохидрата, но то се лако може промијенити. За оне који пазе на калорије, рјешење лежи у кориштењу искључиво немасног мљевеног меса попут пуретине, избјегавању запршке и кухању сарме у води или темељцу с додатком пасиране рајчице умјесто на масноћи.

Закључак је јасан, сарма не мора бити непријатељ ваше линије.

Уз неколико паметних прилагодби, она може бити дио уравнотежене прехране.

Одабиром немасног меса, смањењем или замјеном риже те избацивањем сувишних масноћа, њена се калоријска вриједност може значајно смањити.

Најважније је ипак бити умјерен у количини. Порција од једне до двије сарме, представља цјеловит, заситан и храњив оброк.

На тај начин можете без грижње савјести уживати у овом драгуљу традиционалне кухиње, који с правом носи титулу краљице празничног стола, преноси Ординација.хр.