Поподневне навике за бољи крвни притисак

Скоро половина одраслих особа има повишен крвни притисак, стање које знатно повећава ризик од срчаних болести, као и срчаног и можданог удара.

Проблем је у томе што високи притисак често нема никакве симптоме, због чега га љекари с разлогом називају „тихим убицом", упозорава кардиолог др Брајан Кејс.

Иако су лијекови важан дио терапије, свакодневне навике такође имају велики утицај, а поподне се показује као кључно вријеме за мале промјене које могу донијети велику корист, преноси Индеx.хр.

"Поподне је период када се стрес, умор и лошији избори у исхрани најчешће нагомилавају, због чега тада расте и ризик од скокова крвног притиска", објашњава др Кејс за "Еатинг Wелл".

Додаје да управо доследне, једноставне навике могу дугорочно направити велику разлику.

"Пацијенти који активно учествују у бризи о свом здрављу, прате притисак и на вријеме реагују, значајно побољшавају здравље срца", истиче.

Било да је ријеч о брзој шетњи око зграде, лаганом истезању или пењању уз степенице, свако кретање користи вашем крвном притиску. Поподне је за то идеално јер је тада стрес често на врхунцу.

Кардиолог др Тарак Рамбхатла објашњава да лагана аеробна активност помаже опуштању крвних судова и побољшава циркулацију.

"Осим физичке користи, кретање пружа и ментални предах од радних обавеза, што додатно помаже у снижавању притиска", каже он.

Превентивни кардиолог др Стивен Фентон додаје да кратка, структурисана активност може снизити систолни притисак за 5 до 8 мм Хг и задржати тај ефекат неколико сати.

Исхрана здрава за срце, попут ДАСХ дијете, један је од темеља контроле крвног притиска. Она се заснива на намирницама богатим влакнима и калијумом, као и здравим мастима, уз ограничен унос соли.

"Поподневни оброк је савршена прилика да бирате паметно - каже др Рамбхатла. Воће, јогурт, орашасти плодови или поврће помажу у стабилизацији притиска и спречавају нагле скокове натријума. Такви избори, додаје, смањују задржавање течности и укоченост крвних судова, што је чест проблем код прерађене хране.

Стрес је један од најчешћих окидача повишеног притиска, али добра вијест је да се може ублажити врло једноставно.

"Дубоко дисање, кратка пауза или свјесно успоравање могу смирити нервни систем и снизити крвни притисак", објашњава др Кејс.

Рамбхатла додаје да већ пет минута спорог, контролисаног дисања активира парасимпатички нервни систем, успорава рад срца и смањује стресне скокове притиска.

Истраживања показују да овакве вјежбе могу снизити систолни притисак за око седам, а дијастолни за три мм Хг.

Дехидратација може неповољно утицати и на крвни притисак. Истраживања показују да особе са повишеним притиском често имају мањи удио воде у тијелу.

Фентон препоручује једноставно рјешење: чашу воде или незаслађеног биљног чаја.

"Добра хидратација подржава здравље крвних судова и помаже да се спријечи пораст притиска касније током дана", истиче.

Поподневна кафа може дјеловати примамљиво, али код особа са повишеним притиском често доноси више штете него користи. Кофеин може привремено повисити и систолни и дијастолни притисак и отежати вечерње опуштање.

"Избјегавање кофеина поподне помаже да притисак остане стабилнији и побољшава квалитет сна", каже др Кејс.

Ако не можете без топлог напитка, боља опција су безкофеинска кафа или биљни чајеви.

Поподне је за многе најстреснији дио дана, нарочито уз пословне обавезе и породичне задатке. Ако већ имате проблема са крвним притиском, управо тада вриједи стати и увести мале промјене. Кратка шетња, здрав оброк, неколико минута дисања или замјена кафе водом могу имати велики ефекат.

"Ове навике су једноставне и лако се уклапају у свакодневни живот, због чега су и ефикасне", закључује Кејс и додаје да контрола крвног притиска није само питање данашњих вриједности, већ улагање у здравље срца и спречавање будућих компликација, преноси Дан.