OKRENITE NULU

Nekada davno, u zlatno doba fiksnih telefona, život je bio vrlo jednostavan: kada te sagovornik ne čuje, okreneš nulu. Ili, ako hoćete da se napravite da ne čujete sagovornika, jednostavno mu kažete: nešto krči, slabo te čujem, okreni nulu.

Nula je bila univerzalni SOS, magični taster za vezu koja škripi. A veza je u to vrijeme uglavnom škripala: bilo zbog kabla koji je napola izgrižen od zuba vremena, bilo da je komšija „dvojnik“ satima slušao vaše razgovore i špijunirao preko iste žice. Ali barem se znala procedura. Ne čuješ? Okreni nulu.

Danas, 2025. godine, ništa se nije promijenilo. I dalje se špijunira i sluša. Samo što se više ne bode prstom po brojčaniku, nego se bode političkim izjavama, i to pravo u oko. Kada nema odgovora, kad je linija potpuno mrtva, kada se „veza prekine“, opet se okreće nula i poziv se prosljeđuje dalje.

Tako je zvučala nova epizoda serijala ko je kriv što je RITE Ugljevik ponovo stao. Premijer je novinaru koji ga je upitao za novonastalu situaciju pa potom odgovor koji je čuo i objavio, rekao: pitajte Đokića. Petar Đokić, već godinama dobro izverziran da složi, sabira, oduzima i okreće nule, refleksno je poziv, kao na centrali, proslijedio i poručio: pitajte Luku Petrovića. Okrenuo nulu.

I šta drugo je nama ostalo. Nismo okrenuli nulu, okrenuli smo Luku Petrovića. Luka Petrović se ipak nije napravio da ne čuje i da okreće nulu, već je pojasnio da problem traje godinama i da su neke procjene bile pogrešne, i to zbog netačnih istražnih i ispitnih radova.

I zato smo tu gdje jesmo. Muka za koju se ne zna hoće li preteći do aprila.

Koga je još okrenuo Petrović ne znamo. Ali javio se i novi direktor RITE Ugljevik pa objasnio da je to što je sve van pogona problem koji nije od juče. I vjerovatno je okrenuo nulu. Da ga bolje čuju oni koji trebaju. I ne trebaju.

Ali sigurno je jedno: biće to problem i sutra, i prekosutra, i svih narednih dana koji dolaze. Šta drugo nego okrenuti nulu?

Jer izgleda da niko nije odgovoran. Niko nije odgovoran što je RITE Ugljevik nekada ponos, a sada ekonomski pacijent na respiratoru, opet stao. Sve gori, ali dima nema. Dime se samo izjave i pravdanja.

Jer najvažnije je objasniti da niko nije kriv, ili možda još bolje, da jeste kriv, ali ne ova vlast, nego tamo „ona druga“.

Jer svaka vlast ima svoju „drugu vlast“. To je ta nula koja se okrene kad zatreba. Jedni poručuju da nisu nadležni, drugi da nisu informisani, treći da nisu krivi. Narod bi, izgleda, trebalo da bude zahvalan što se na ovoj improvizovanoj centrali iko javlja. A ako ga ne čuje - uvijek može okrenuti nulu.

Da su narodu sada oni stari fiksni telefoni, odavno bi polomili kažiprste od silnog okretanja nule. Da ga neko čuje bolje. Ali današnji funkcioneri nemaju te brige. Otkrili su čari moderne tehnologije. Kad ti pitanje ne odgovara - samo proslijediš poziv ili se jednostavno isključiš sa mreže. Pa se tako i RITE isključio. Opet.

A radnici i narod i dalje stoje sa druge strane žice i uzalud viču: halo, halo, čuje li nas ko?

Možda i čuje, ali se vješto pravi da ne čuje. I šta drugo da vam kažem, osim da okrenete nulu.

Slabo se razumiju i oni što su prozivke proslijeđivali jedni na druge i kada je poskupljenje struje u pitanju. Neko će morati i tu da okrene nulu.

A dok političari i ministri okreću, upućuju i prosljeđuju jedni na druge, sačekaćemo.

A kad dođe momenat da se okrene pravi broj, onaj jedini koji odlučuje - nemojte se iznenaditi ako narod ne okrene nulu, već sve zajedno „pomnoži sa nulom“.

E, te se nule treba bojati.

Ako ne čujete šta vam pričam - okrenite nulu.

Ili proslijedite poziv. Logično.