Ивић за Провјерено: „Тврђава“ не треба да усрећи публику, већ да прикаже жртву обичног човјека

И даље се не стишавају реакције на серију „Тврђава“ која је, као ријетко која домаћа серија посљедњих деценија, уздрмала јавност и отворила теме о којима се дуго ћутало. Не само због сјајне глумачке екипе и снажног сценарија, већ прије свега због бруталног приказа утицаја Србије и државне безбједности на дешавања у Републици Српској Крајини.

Моћ службе, невидљиви механизми дубоке државе, као и њен утицај у ратним и политичким процесима, и данас интригирају јавност. Знате ону стару: „ОЗНА све дозна“.

Портал Провјерено.инфо разговарао је са глумцем Дарком Ивићем који у „Тврђави“ глуми једног од најмрачнијих ликова – Лима, оперативца државне безбједности.

„Не играм класичног безбедњака“

Лима дјелује застрашујуће увјерљиво. Како сте се припремали за улогу? Да ли сте разговарали са људима који су били блиски или дио безбједносних структура?

Лик сам спремао, пре свега, кроз разговор са редитељем и драматургом. Добио сам јасне смернице и биографију, тако да ми је одмах био јасан правац у којем мој карактер треба да се гради. Заправо, не играм класичног безбедњака.

Лима је млади али већ доказани криминалац којег је служба регрутовала за решавање проблема, као што је то био обичај 90-их. Заузврат је добио значку и моћ да буде изнад закона. Тачније, да постане извршилац закона.

Он је штур на речима али брз на обарачу, не воли превише разговор, као ни свој посао. Међутим, воли статус који му посао доноси, као и надређеног Дилпару који има решење за сваки проблем. Нисам разговарао са људима из службе, пре свега зато што ми је познато како су функционисали у то време. Сваки други документарец данас је, нажалост, о томе.

„Најтеже ми је било да разумем мржњу према сопственом народу“

Шта вам је било најтеже да разумијете код Вашег лика у датом историјском контексту?

Најтеже ми је било да разумем немар и мржњу према сопственом народу. Нисам могао да схватим како је могуће да једноставно пустиш некога да гине због твог политичког плана док пијеш виски у кафићу и претвараш се да се ништа не дешава.

Да ли је Лима зло система или његов најискренији вјерник? Да ли га посматрате као позитивног, негативног или праведног лика? Шта је најближе?

Када правим улогу, најважније ми је да разумем човека ког тумачим, његов живот, рутину, систем вредности, као и искуства која су га обликовала у то што је постао. Тако да се са те стране не бавим превише тиме да ли је позитивaц или негативaц јер свакако морам да прихватим његов карактер и животне изборе да бих га што боље одглумио. Сматрам да је Лима најнегативнији могући лик у овој консталацији.

„Ова серија је на страни обичног човека који је највећа жртва“

Колико је у серији вјеродостојно приказан утицај државне безбједности на дешавња у РСК?

Сматрам да су сви односи у серији приказани најверодостојније могуће. Тешко је било конструисати целу замршену ситуацију тог времена са службом, политичарима, војском и народом али заиста мислим да су Горан Старчевић и Мирко Стојковић успели у томе. У сценарију се видело да су то људи који добро познају ову тему и епоху, и оно што је најважније – ова серија је на страни обичног човека који је највећа жртва тог времена.

„Добермани и косачи смрти“

Да ли сте Вашем лику покушали да покажете и људску страну, а не само репресивни апарат?

Сматрам да код Данца и Лиме нема превише простора за људскост јер се она у њиховом систему вредности третира као слабост. Они су научени да своју топлу страну не показују, нарочито Лима који је карактером доста хладнији од Данца. Дали смо им плански ту разлику у темпераменту, где је Данац мало ватренји, док је Лима дословно незаинтересован за дешавања око себе, све док не треба неког да ликвидира. Саша Хајдуковић их јесте замислио негде као репресивни апарат, а ја сам их доживео као два добермана или два косача смрти.

Каква је реакција публике на Вашу улогу?

Реакције су заиста феноменалне. Месецима након емитовања ми се јављају људи са својим утисцима. Публици се допало што је неко најзад смогао храбрости и снаге да говори о овако важној теми за све нас.

Шта вам је лично најважније да публика понесе и схвати након гледања „Тврђаве“?

Са историјске стране најважније ми је да публика схвати колико је рат био погубан за све. Стога ми је најуочљивији кадар у последњој епизоди када се Цваретова крв слива у Момчилову. Са уметничке стране, најважније ми је да људи допусте себи да уживају у једној романтичној и веродостојно испричаној љубавној причи два харизматична главна јунака.

„Нисмо ту да се допаднемо већ испричамо причу важних историјских догађаја“

Не престаје се причати о „Тврђави“ колико год опречна мишљења била. Можете ли нам издвојити неку занимљивост или анегдоту са сета?

Опречна мишљења су најбоља могућа ствар за један пројекат. Ми нисмо ту да вам се свидимо, ми смо ту да вам испричамо причу. Серија као што је „Тврђава“ не треба да усрећи публику већ да скрене пажњу на важне историјске догађаје и унутар њих подели са вама причу о српско-хрватском Ромеу и Јулији, јер љубав не зна за националност, границе и рат. Љубав је јача од свега тога и она у овој причи побеђује.

У серији је доста младих глумаца. Каква је била атмосфера током снимања?

Атмосфера на сету је била невероватна. Већину сцена смо снимали у Црној Гори тако да је било времена за дружење и купање. Један од највећих квалитета ове серије је глумачка подела која је спој старијих, искусних глумаца и нас млађих, који смо донели свежу крв. Посебно издвајам дружење са Милошем Аврамовићем, Александром Гавранићем, Иваном Велиновић и Даријом Вучко.

Шта Вам је било најзанимљивије током снимања? Сама прича, атмосфера на сету или Ваш лик? И да ли сте у једном тренутку помислили да играте нешто много веће од једне улоге?

Имао сам велику жељу да радим са редитељем Сашом Хајдуковићем и драго ми је што се та жеља испунила на овом пројекту. Најзанимљивије је било дружење са Александром Гавранићем јер смо све време између кадрова засмејавали колеге и трудили се да снимајући дани прођу у доброј атмосфери и енергији. Аца је добар имитатор тако да смо правили пародију на наше ликове како би се екипа мало одморила од тешке атмосфере коју ова прича носи.