(ФОТО) Изложена реконструисана круна краља Твртка Првог

Изложба "Чекајући сталну поставку" у Историјском музеју Србије у Београду обогаћена је новим експонатима, међу којим је о реконструкција круне краља Твртка Првог Котроманића.

Поставку су обогатили и реплика ручног крста – ставротеке Светог Саве и копија студеничког крста са сјеверних врата Богородичини цркве из времена великог жупана Стефана Немање, саопштено је из Историјског музеја Србије.

Круна Твртка Првог који је носио титулу краља Србљем, Босни, Поморју, Хумској земљи, Доњим крајем, Западним странам, Усори и Подрињу, израђена је према аналогијама из датог периода, са посебним освртом на завјетну анжујску круну из 14. вијека.

Љиљан, као основни мотив анжујске владарске куће, још раније је усвојен као владарски симбол у српским земљама, наводи Историјски музеј Србије.

У саопштењу се напомиње да се круна са љиљанима појављује и на кованицама Твртка Првог Котроманића, а реконструкција је урађена од позлаћеног сребра и украшена слатководним бисерима, аметистима, рубинима, турмалинима, гранатима и смарагдима.

Реконструкцију могућег изгледа круне краља Твртка Првог Котроманића израдио је филиграниста Горан Ристовић Покимица у консултацијама са археологом Марком Алексићем.

Реплику ручног крста – ставротеке Светог Саве такође је израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица по узору на оригинал који се чува у Музеју католичке дијецезе Борџија у Пијенци.

Крст на којем пише "Сава први архиепископ и патријарх српски" чува се у овом музеју као дар папе Пија Другог.

Реликвија подстиче из ризнице манастира Жича, одакле ју је удовица Лазара Бранковића склонила на двор свог оца Томе Палеолога, деспота Мореје, у страху од османског надирања.

Из истих разлога, њен отац је 1461. године реликвију пренио у Италију, гдје се од тада чува.

Реплика је урађена од позлаћеног сребра и украшена слатководним бисерима, горским кристалом, аметистима и сафирима.

Копију студеничког крста, једног од познатих симбола српског градитељства и културе из времена великог жупана Стефана Немање, израдио је вајар Владимир Јаблановић.

Дискообразна камена композиција урађена је по узору на чувену представу студеничког крста који се налази изнад сјеверних врата Богородичине цркве и од исте врсте мермера.

Камена пластика у мермеру чини посебно културно-умјетничко богатство Богородичине цркве о чему свједочи и овај крст на коме се спајају ранохришћанска симболика сидра, које означава спасење и сигурност, те симболика плодности и напретка, представљена у виду флоралних украса на његовим крајевима.

Изложба "Чекајући сталну поставку" конципирана је тако да даје увид у поједине цјелине будуће сталне поставке – у бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим насљедницима из династија Карађорђевић и Обреновић, а у остатку простора период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовјековне државе под османску власт, као и период српске Деспотовине.

На изложби су представљене и реконструкције круна и одежди српских средњовјековних владара и владарки, израђене с циљем подсјећања на овај период српске историје.