Хајдегеров "Почетак" на Астеки: Да ли ће тактички рат обликовати ново Свјетско првенство?

„Почетак је оно највеће. У себи носи скривену судбину свега што долази“ – написао је Мартин Хајдегер, један од најзначајнијих филозофа претходног вијека, сажимајући своју централну идеју о Anfangu – изворном почетку који одређује судбину свега што ће се десити, наглашавајући тиме различитост у односу на Beginn – обични, свима видљиви, почетак неког дјеловања.

Хајдегер је био велики заљубљеник у фудбал, поготово у „Кајзера“ Франца Бекенбауера – једног од оних који је на митској Астеки куцао на врата раја, која су за њега ипак остала затворена.

Објашњавајући да је у самом, голим оком видљивом почетку већ садржано и све оно што долази, Хајдегер би говорио и да све оно што је велико, може започети само са великим. Тамо гдје је Бекенбауер губио 1970. као играч у „утакмици вијека“ (на крају турнира чији је пехар завршио у рукама Пелеа), па затим 1986. као тренер у финалу (након којег је Мардона дигао „Богињу“ у ваздух) – баш тамо ће вечерас започети Свјетско првенство у фудбалу.

Астека, према свему што нас је историја до сада научила, није стадион на којем се играју велике утакмице, већ стадион који их производи.

Иако је закон јачег одвојио саму завршницу турнира од овог фудбалског светилишта, очи заљубљеника у најважнију споредну ствар на свијету остаће усредсређене на ново ишчекивање магије коју само тај стадион може произвести у пет утакмица које ће угостити.

Мундијал екстрема: Између енормних врућина и исцрпљујућих путовања

Од Астеке до ванкуверског стадиона овог љета можемо очекивати фудбал са другачијим логичким сљедовима од оних којима се кретао клупски фудбал од завршетка катарског турнира.

Ограничавајући фактори за наставак еволуције на „смотри најбољих“ сакривају се у опозитним факторима:

Квалитативне разлике међу репрезентацијама биће никад израженије.

Најбољи играчи неће имати најбоље услове за приказ својих вјештина.

Пред нама је првенство које ће у великој мјери бити испуњено великим врућинама, којима смо свједочили на прошлогодишњем Свјетском клупском првенству, али и изразито дугачким путовањима, какве мундијалска историја до сада не познаје.

Тактичке дилеме: Зонски блок или стриктна маркација „1 на 1“?

Претходна два Свјетска првенства била су успоравана опредјељењем већине екипа да им почетна дефанзивна идеја буде зонско брањење у средњој и ниској трећини терена. Међутим, посљедње двије године клупског, па и репрезентативног фудбала, као нови идентитет враћају идеју брањења стриктном „један-на-један“ маркацијом по цијелом терену.

То убрзава дешавања на терену и отвара кључна питања која ће у многоме одредити изглед овог Мундијала:

Да ли ће екипе које желе да успоре ритам успјети да се одупру новој промјени правила? Ова промјена се премијерно проводи на првенству са циљем да свима одузме могућност одуговлачења као стратегије.

Како ће се екипе регенерисати у високом пресингу? Да ли ће тимови који желе константан високи притисак моћи довољно добро да се опорављају, ротирају дугачак ростер и до које границе ће прихватати покушаје противника да њихов притисак прескаче дугим лоптама?

Повратак коријенима: Четврта линија напада и револуција стара један вијек

У нападачком, као и у одбрамбеном дијелу, фудбал је цикличан спорт. Трендови често поједу сами себе, а онда се опет на велика врата враћају када се све алтернативе у међувремену истроше и затвори се пуни круг.

У највећој мјери, екипе данас нападају у 3-2-2-3 офанзивној структури. Она потиче још из 1925. године и тадашње промјене правила офсајда, а имплементирао ју је Херберт Чепман који је желио направити већи балан између одбране и напада. Енглез је тиме постао дио фудбалске тактичке легенде, а иза њега је остала оставштина која се већ цијели вијек назива WM формација.

Циљ је стварање линије вишка и хватање противника у раскораку.

Када причамо о формацијама, углавном говоримо о три линије унутар тима (нападачкој, везној и одбрамбеној), што видимо у системима 4-4-2, 3-5-2, 4-3-3, 5-4-1. Свима им је заједничко да у средњим и ниским блоковима креирају три линије, чије је главно правило компактност.

Као одговор на такву дефанзивну еволуцију, која је донијела никад ближе и компактније линије са циљем да ограниче простор, тренери су креирали четири нападачке линије. Тако смо се, вијек касније, вратили на структурирану WM формацију (3-2-2-3).

Поменутом структуром, која ће бити најчешћа нападачка варијанта на овом првенству, екипе желе да након навученог притиска на носиоца лопте у првој линији створе линију вишка, ухвате противничку средину у раскораку и лакше помјерају лопту ка голу.

Одбране које диктирају ритам шампиона

Како би спријечили овакву доминацију противника, поједини тимови ће се бранити стриктном маркацијом „човјек-човјека“. То изискује знатно више енергије, али не допушта ривалу да манипулише простором на начин на који је навикао и утренирао.

У томе ће се крити највећа тактичка борба овог првенства. У Лиги шампиона је стриктна маркација већ однијела побједу. Сада остаје да видимо да ли ће нас Свјетско првенство спустити на ниво Лиге конференција, гдје је тријумфовала беспријекорно уиграна 4-4-2 зонска одбрана.

Једно је сигурно – уз прекиде, о којима ћемо тек писати, одбране ће пуно више диктирати ритам и одлучивати побједника овог турнира него што ће за то простора имати нападачке филозофије тимова.

Вечерас ће се први пут у историји свјетских првенстава десити да један пар по други пут отвара турнир. Такође, први пут Мундијал почиње на стадиону на којем се два пута до сада подизао шампионски пехар.

Пише се нова страница историје – она која највеће претвара у бесмртне.

Стефан Пуповац, аналитичар и фудбалски скаут