Фудбалски судија Данијел Перић данас се опростио од активног суђења на зеленим теренима: Највећа побједа је у томе да на крају пута кажеш – вриједило је

Посљедњим звиждуком на фудбалској утакмици бијељинског „Радника“ и бањалучког „Борца“, одиграној у оквиру меморијалног турнира посвећеног прерано преминулом тренеру ове двије фудбалске екипе Младену Жижовићу, од активне каријере фудбалског судије опростио се познати дијелилац правде на зеленим теренима Данијел Перић.

Перићу, који је и кандидат Републичке странке Српске за посланика у Народној скупштини Републике Српске, приређен је емотиван опроштај на терену Фудбалског клуба „Радник“, на почетку меморијалног турнира посвећеном легендарном тренеру и дугогодишњем Перићевом пријатељу Младену Жижовићу. Пригодне поклоне Перићу су уручили представници Удружења фудбалских судија, као и челни људи Фудбалског клуба „Радник“.

Борац и Раднички одиграли меч у част Младена Жижовића

„Све што је лијепо има свој почетак, али и свој крај! Након 17 година, могу слободно рећи успјешног судијског пута, дошао је и тај дан да ставимо тачку на једно велико поглавље живота. Било је успона и падова, лијепих и мање лијепих тренутака. Ипак, вријеме нас научи да памтимо само оно најљепше јер то је спорт, школа живота, карактера и поштења“, изјавио је Перић.

Захвалио се људима из Фудбалског савеза Републике Српске на подршци током свих 17 година активног суђења, као и Фудбалском савезу БиХ и свим колегама са којима је имао част и задовољство да сарађује.

„Остварио сам оно што као дјечак нисам могао ни сањати. Кренуо сам од посљедњег ранга такмичења и, корак по корак, стигао до највишег нивоа. На сваком степену сам се задржао довољно дуго да научим, сазрим и добро испечем занат“, рекао је Перић.

Нагласио је да је посебно поносан на остварене резултате – суђење финала Купа Републике Српске, финала Купа Босне и Херцеговине, као и на признање за најбољег судију Републике Српске.

„Данас, поносан и без мрље у каријери, затварам једно поглавље. Мирне савјести, уздигнуте главе и срца испуњеног захвалношћу. Моја искрена жеља је да младе судије из Бијељине имају подршку свог матичног савеза, а не препреке. Да вјерују у себе, сањају велике снове и знају да су они достижни када се ради поштено, предано и срцем“, поручио је Перић.

Додао је да се утакмице завршавају, звиждук утихне, али остају трагови које смо оставили иза себе.

„А највећа побједа није у пехарима и признањима, већ у томе да на крају пута можеш погледати иза себе и рећи – вриједило је“, закључио је Перић.