Злочин над Србима у цапрашким селима некажњен 35 година

Убиство 15 цивила, један од најтежих злочина над Србима на подручју Сиска, остао је некажњен 35 година, иако су породице жртава подносиле тужбе хрватским судовима, а неки од поступака били су и пред Европским судом за људска права у Стразбуру, саопштено је из Документационо инфорамционог центра "Веритас".

Злочиначки подухват припадника хрватске полиције и Збора народне гарде /ЗНГ/ изведен је 22. августа 1991. године, када су Хрвати транспортерима са ознакама ЈНА упали у седам цапрашких села и насумице пуцајући ликвидирали 15 српских цивила, а десетине ранили.

Стиже једнократна помоћ за пензионере: Ево када ће бити исплаћена и ко ће добити колико

Хрватске јединице у крвавом походу на српска села Блињски Кут, Кињачка, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани 21. августа 1991. године зауставили су мјештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву, на брзину организовали и поставили успјешну засједу.

Најмлађа међу жртвама била је двадесеттрогодишња Жељка Боиновић, која је упуцана кроз прозор у соби у Трњанима, у кући свог дједе Милоша Вранешевића.

Сви убијени, осим ње, били су у браковима и иза њих је остало 32 дјеце.

Срби након овог напада више нису одлазили на посао у Сисак и организовали су одбрану својих села и кућа.

Три шарпланинца напала жену код Билеће: Власнику пријете три године затвора

Убрзо су формирали и општину коју су назвали Цапраг, по подручју на којем се налазе ова села, а општина са сједиштем у Градуси била је у саставу Републике Српске Крајине.

Кривичну пријаву коју су поднијеле породице убијених против четворице "зенги" због кривичног дјела ратни злочин против цивилног становништва одбацило је Жупанијско тужилаштво у Сиску у септембру 2006. године.

Образложење је било да су њихови рођаци "убијени у оружаном сукобу између паравојних група такозване САО Крајине и Хрватске војске или су колатерална штета тог оружаног сукоба".

Тужбе за накнаду штете породица убијених хрватски судови су одбили због застаре и недостатка доказа о учешћу припадника Хрватске војске, с тим да су породице држави дужне да надокнаде парничне трошкове који се крећу и до више хиљада евра.

Неки од тих поступака стигли су и пред Европски суд за људска права у Стразбуру, који их је одбацио због истека рока од шест мјесеци између "посљедње истражне радње или њиховог сазнања о неефикасности истраге на националном нивоу" и подношења захтјева том суду.

Према "Веритасовим" подацима, у Сиску и околним мјестима у љето и јесен 1991. године ликвидирано је најмање 119 лица српске националности, а међу њима је 97 цивила, укључујући и 11 жена.