„Желио је да се људи држе у слози и да се живи у миру“: Ђајић открио непознате детаље сусрета с Младићем

Др Владо Ђајић изјавио је да је током боравка у Хагу, гдје је са тимом прегледао генерала Ратка Младића, утврђено да он није примао адекватну терапију, због чега су затражили његово премјештање у здравствену установу или затвор у Србији или Републици Српској. Ђајић се присјетио посјете Младићу, али је отркио и анегдоте о којима су разговарали са генералом.

Каже да је у Хаг отишао на позив Младићеве породице и сина, као љекар и вођа медицинског тима, нагласивши да је његов одлазак био искључиво професионалне и хумане природе.

Отворена књига жалости поводом смрти генерала Младића у Бањалуци

„Провео сам два дана у разговору са генералом Младићем, прегледао га и лијечио. Ја сам тамо ишао као љекар, на позив породица и сина, формирао сам тим и био сам вођа тима. Ишао бих тако свугдје, било ко да ме позове да га прегледам. Ја сам хуманиста, положио сам Хипократову заклетву и лијечим све. Било је то једно интересантно искуство. Прије пет-шест година сам био у Хагу, гдје сам прегледао Стојана Жупљанина и Мићу Станишића. Својим средствима сам плаћао одлазак екипе, смјештај и авионске карте, и сада сам то урадио", рекао је Ђајић.

Како каже, доласку у Хаг претходиле су бројне процедуре, најаве, одобрења и безбједносне провјере.

Ђајић представио прву покретну амбуланту у Српској: Бесплатни прегледи крвних судова стижу у све општине

"Прођу се тамо процедуре, најаве, одобрења доласка, скенирања, неколико провјера, да би уопште дошли тамо гдје можете да га прегледате и гдје је стационар. Ту смо у стационару били, стражар је довео генерала, који је ходао са штапом, имао је слабију руку и ногу, отежан говор, био је успоренији", прича Ђајић у емисији на телевизији К3.

Након детаљног прегледа и увида у медицинску документацију, његов тим је, како каже, разговарао и са љекарима Хашког трибунала.

"Након тога смо водили озбиљан разговор о тегобама, како је и кад све кренуло, погледали смо све налазе, детаљно смо прегледали и генерала. Позвали смо и љекаре из Хашког трибунала, разговарали са њима и утврдили да није примао адекватну терапију, да му је пејсмејкер стављен 15 дана прије него што ћемо доћи, а требало је прије пола године или годину. Љекари су послушали наше савјете, промијенили терапију, сложили се с нама да би требало да се боље третира. Не желим да улазим да ли је то намјерно или њихова нестручност, можда нису ни хтјели", објаснио је.

Након тога смо сутрадан позвали Стојана Жупљанина који му је помагао, и од њега смо сазнали да генерал већ тада није био самосталан.

"Ми смо то ставили у експертско мишљење које смо доставили Хагу и затражили да се генерал премјести негдје, због језичке баријере, услова у којим борави и здравственог стања, у неку од здравствених установа или затвора који има адекватне мјере у Србији или Републици Српској", тврди Ђајић.

Сматра да би то било рјешење и да би то генералу олакшало и неке од посљедњих дана и година живота.

"Добијао би адекватан третман. Они нису услишили наше мишљење, иако сам довео добре стручњаке. Познат сам и сам као неко ко је дуго шеф Одјела за мождане ударе и прије 24 године сам докторирао на можданом удару. Имам највећи број прегледа, завршио сам разне едукације у Швајцарској, Лондону, Сиднеју, Њемачкој и знам све процедуре за мождани удар", каже Ђајић.

Он је нагласио да је у Хаг отишао као стручњак за мождани удар те да му је жао што генерал тада није премјештен.

"Ишао сам тамо као стручњак и дао сам експертно мишљење са својим колегама и жао ми је што није премјештен тада у Србију или Српску, јер би имао боље лијечење. Не улазим у пресуду, историја ће рећи о генералу Ратку Младићу ко је и какав био. Мој одлазак је био професионални, хумани, као љекар", казао је Ђајић.

Међутим, осим медицинског дијела сусрета, Ђајић је говорио и о разговорима које је са генералом водио током боравка у Хагу.

Навео је да су упознали и другу страну његове личности, иза строгог официрског лица.

"Сутрадан смо остали с њим, гдје смо разговарали о њему, животу и упознали неку његову другу страну. Иза строгог официрског лица крије се ипак једно осјећајно биће, гдје се отворио и причао о политици, животу и о рату. Рекао нам је да његова официрска част није дозвољавала да наређује неке лоше ствари. Након тог дана се жалио Дарки, јер смо причали и анегдоте, да га боле мишићи и стомак од смијеха. Жељели смо да тај дан проведемо у пријатнијем амбијенту. Хтјели смо да направимо бољу атмосферу и да му мало дамо вољу за животом", рекао је Ђајић и додао:

Оно што је за нас било онако импресивно јесте да се није жалио, није имао никаквих жеља. Желио је да се људи држе у слози, да се живи у миру. Без обзира што је он ратник, увијек је говорио да су само мир и мир рјешење свега.