Вашингтон Тајмс објавио: “Република Српска заслужује независност”

Ауторка текста Анат Хартман, замјеница уредника за коментаре The Washington Тимеса у коментару пише о тренутној ситуацији у Републици Српској и њеним тежњама ка независности, преносећи изјаве лидера СНСД-а Милорада Додика и његове политичке ставове.

Текст почиње реченицом да је на вањском зиду иранске амбасаде у Сарајеву истакнута плоча с натписом: “У сјећање на иранске мушкарце који су дали своје животе за мир у Босни и Херцеговини.” Ауторка истиче да многи Американци можда нису упознати с дугом историјом утицаја исламског свијета у овом дијелу Балкана, што Додик користи као један од аргумената за нужност самосталности Републике Српске.

Додик тврди да се данас радикални утицаји додатно учвршћују:

“Цркве се преузимају од стране муслимана. Радикализоване групе се гаје,” рекао је Додик у интервјуу за TheWashington Times.

Они подсјећају да је прошле године Додик добио једногодишњу затворску казну (која је касније замијењена новчаном казном) и забрану обављања функција у наредних шест година. Како истичу, Додик је кажњен због одбијања провођења одлука високог представника Кристијана Шмита, њемачког држављанина којег је именовао Савјет за имплементацију мира 2021. године, а који има овлаштења да надзире провођење Дејтонског споразума.

“Да, добро сте прочитали. Западноевропски бирократ којег су поставили други бирократи има право да говори Влади Републике шта да ради. Размислите о томе на тренутак”, наводи се у чланку.

Поново се цитирају и Додикове ријечи о радикалном исламу.

“Радикални муслимани у региону финансирани су од истих оних који финансирају Исламску државу: Иран, Саудијска Арабија и други”, навео је Додик.

Хартманн тврди да су у раним 2010-им стотине босанских муслимана отишле да се придруже Исламској држави, а многи су се касније вратили на Балкан. Према извјештају Atlantic Initiative из 2015. године: “Враћени борци из Сирије и Ирака — искусни у руковању оружијем и експлозивом, идеолошки радикализовани — представљају директну пријетњу не само сигурности БиХ, већ и региона и шире.”

Додик на то додаје тврдњу: “Неки су чак били обучавани у Сарајеву прије одласка на Блиски исток.”

Ауторка напомиње да је Иран, према натпису на амбасади, током рата у Босни и Херцеговини слао борце и оружје бошњачким снагама. Данас, како се наводи у чланку, власти Федерације БиХ прогласиле су за “државну имовину” два српска православна гробља, капелу и цркву, што је изазвало забринутост међу локалним Србима.

“У претежно муслиманским подручјима локална полиција не смије ни да уђе,” додаје Додик. “Не смију да хапсе екстремисте.”

Додик сматра да Република Српска мора ускоро остварити независност:

“Ствари се погоршавају. Зато смо сада овдје,” рекао је током недавне посјете Вашингтону, којој је претходио сусрет с премијером Израела Бењамином Нетањахуом, подсјећа The Washington Times и још једном цитира:

“Изгубили смо превише да бисмо се ослањали на било какав дијалог… Ускоро ћемо направити важну процјену са нашим пријатељима у вези с независношћу. Без државе, нема слободе.”

У чланку се истиче да Додик и његови савезници заговарају признавање три државе унутар БиХ: једну за Србе, једну за Хрвате и једну за Бошњаке.

“Босна и Херцеговина је покварено друштво. Одувијек је била подијељена; од самог почетка била је неуспјела држава,” рекао је Додик.

Ауторка преноси и његове примједбе на западне политике: “Наша војска је одузета, наша гранична полиција је одузета, имовина нам се одузима.”

За крај, Додик за The Washington Times закључује: “Долази тренутак у међународним односима када разговори више не функционишу. С независношћу би сви живјели у миру. Никоме не би било могуће ништа наметнути. Никада нисмо покушали да живимо једни поред других. Дозволите нам да сами доносимо одлуке. Мандат предсједника Трумпа је наша прилика за независност.”

The Washington Times је амерички конзервативни дневни лист са сједиштем у Вашингтону који се фокусира највише на националну политику. Познат је по томе што га читају политички актери и људи у центрима моћи — укључујући федералне агенције и особље на Капитол Хилу, у Пентагону и Бијелој кући — што му даје приступ разговорима гдје настају политичке одлуке.