Тришић Бабић: Филм "Златни рез 42 - Дјеца Козаре" споменик и бесмртно дјело које свједочи о злу

Директорка Канцеларије за међународну сарадњу Републике Српске Ана Тришић Бабић рекла је да је филм Лордана Зафрановића "Златни рез 42 - Дјеца Козаре" споменик, бесмртно дјело које свједочи о универзалној теми зла које се у циклусима јавља у цијелом свијету и које морамо знати да препознамо.

- Ово је филм који није само за гледање, већ за разумијевање. Он је бесмртан. О њему не треба коментарисати да ли је добар, ко је глумио, ко није глумио, ко је кога напао, јесу ли се глумци поклонили, ко бојкотује филм... - рекла је Тришић Ббаић уочи вечерашње премијере филма у Београду, а сутрашње у Бањалуци.

Она је истакла да су Зафрановић и његов филм врло специфични и да он не снима филмове да би их људи само гледали, него да би их разумјели.

Премијера филма "Златни рез 42 – Дјеца Козаре"

- Морамо почети разумјети и унапријед видјети да се неко зло спрема. То је филм о злу које се десило у простору, људима, у људским душама и исто тако како о томе како се одупријети и то преживјети. Наш крај, посебно поткозарска села су 1942. прошла кроз то и то више нису приче, то су историјске чињенице да на тим просторима није могао да се нађе мушки становник, јер су сви били одведени у логоре, побијени ако су били дјеца - рекла је Тришић Бабић za РТРС.

Она је нагласила да је историја народа на овом подручју јако тужна, јер се, каже, испоставља да се скоро свака генерација суочава са злом и страдањем.

- И увијек смо изненађени када се то зло деси. Времена у којима данас живимо подсјећа помало поново да се то зло поново јавља у неким људима. Зло нема националност, нема ту одредница, али је нама овдје свјеже у сјећању да, нажалост, када год се то зло јави, највише страда српски народ - рекла је Тришић Бабић.

Она је навела да је Лордан Зафрановић свјетско име кинематографије, те да као што Шпанци имају Педра Алмодовара, тако овај регион има Зафрановића.

- Ми смо јако поносни што, осим Емира Кустурице, имамо и њега. Ово је филм који је Зафрановић још 1986. желио да сними, желио је да сними филм о злу, о страдању народа на овим просторима. Тад, 1986. године, када се зачела идеја о снимању филма о страдању у поткозарским селима у концентрационим логорима, нико није очекивао да ће се десити `92. То је оно што је копча, дакле, оно што се `42. године десило на овим просторима. Били смо на прагу да нам се то врло слично деси 1992. године - рекла је Тришић Бабић.