Три деценије од постизања мировног споразума за БиХ у Дејтону

Споразум званичног назива Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, послије парафирања у Дејтону, 21. новембра, коначно је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу.

Споразум се уобичајено назива Дејтонски споразум, по граду Дејтон, округ Монтгомери у Охају, гдје су у ваздухопловној војној бази Рајт Петерсон вођени тронедељни преговори који су завршени 21. новембра 1995, чиме је најзад окончан рат у Босни и Херцеговини.

Рату је претходило разбијање заједничке државе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, односно неуставно преглашавање Срба у тијелима БиХ, а онда и неодговорна одлука међународног признања Босне и Херцеговине, без претходне сагласности сва три конститутивна народа.

Преговорима у Дејтону претходило је усаглашавање принципа у Женеви и Њујорку, током септембра те 1995. године.

Током "мучних" преговора у Дејтону који су трајали почев од првог дана новембра до 21. тог мјесеца, одређено је да ће се Босна и Херцеговина надаље састојати од два ентитета, Федерације БиХ, за коју је одређено да ће покривати 51 проценат површине, и Републике Српске, којој је остало 49 одсто укупне површине БиХ.

Територијални оквир Републике Српске је заправо касније умањен образовањен Брчко дистрикта. Постојање Федерације БиХ је иначе усаглашено током преговора, 10. новембра.

Преговоре у бази Рајт Патерсон усмјеравали су Ворен Кристофер, тадашњи амерички државни секретар и амерички дипломата Ричард Холбрук уз помоћ генерала НАТО Веслија Кларка.

Присутни су били и посебни представник ЕУ Карл Билт као и заступник званичне Москве Игор Иванов.

Током тронедељних преговора и усаглашавања, представницима међународне заједнице успјело је да приближе ставове предсједника Хрватске Фрање Туђмана и предсједника Србије Слободана Милошевића, који је предводио заједничку делегацију СР Југославије и Репубилке Српске, са Алијом Изетбеговићем предсједавајућим Предсједништва БиХ, који је готово до самог парафирања одбијао сагласност.

Уз Слободана Милошевића, чланови заједничке делегације СРЈ и РС били су и Момир Булатовић, у то вријеме предсједник Црне Горе, Милан Милутиновић, тада министар спољних послова СР Југославије, Момчило Крајишник предсједник Скупштине Републике Српске, Никола Кољевић његов замјеник, као и Алекса Буха, у својству министра иностраних дјела Републике Српске. У Дејтону су прецизирана разграничења, па је тако усаглашаван статус Брчког, при чему је предвиђено да ће одговарајућа комисија током наредних годину дана прецизирати његов статус.

Грбавица, Илиџа, Илијаш, Рајловац, Хаџићи, Вогошћа изузети су из састава Републике Српске, чиме је Федерација БиХ заокружила простор Сарајева.

Одређен је исто тако широк коридор за Горажде, у корист Федерације, издвајањем тих територија из састава Републике Српске.

Републици Српској враћен је простор Шипова, Мркоњић града, Источног Дрвара.

Било је такође бројних исправки линија разграничења на низу позиција, као на западу, код Кључа, у посавини, око Горажда, у Херцеговини.

Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ - 21. новембар републички је празник и нерадни дан у Републици Српској.