Тим одбране Милорада Додика наставља правну борбу у Стразбуру: Правда на посљедњем тесту

Европски суд у Стразбуру на годишњем нивоу заприми на десетине поднесака само из БиХ у којима појединци тврде да су им из неког разлога нарушена људска права, а заштиту на тој адреси, по први пут, званично ће затражити бивши предсједник Српске Милорад Додик због правосудног процеса и пресуде усљед које је остао без те функције.

Након што је против Додика, у својству првог човјека Српске, према многим оцјенама отворен политички процес у Суду БиХ, чије је сједиште у Сарајеву, лани је изречена и правоснажна пресуда.

Апелационо одјељење Суда БиХ у августу потврдило је првостепену пресуду којом је осуђен на годину дана затвора и шест година забране политичког дјеловања. Додик је осуђен јер је, у складу са Уставом Српске, потписао указе о ступању на снагу закона усвојених у Народној скупштини о необјављивању одлука високог представника и непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, а које је Кристијан Шмит, којег Српска не признаје за високог представника јер није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН, потом поништио својим одлукама.

Ситуација је потом закомпликована и одлуком Централне изборне комисије БиХ којом је Додику, као посљедица пресуде, одузет мандат предсједника, а упркос настојањима његовог правног тима да пресуду "сруше" и на Уставном суду БиХ то им није пошло за руком.

Судије Уставног суда, у којем су тренутно само три странца и четворо судија које именује федерални парламент, без двојице из реда српског народа, су у новембру 2025. одбациле захтјев тима одбране да се пресуда поништи те истовремено потврдиле Шмита као законодавца у БиХ.

У конкретном случају Уставни суд је запазио да је 1. јула 2023. године високи представник интервенисао у правни систем БиХ и умјесто Парламентарне скупштине БиХ донио Закон о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ и да је дјеловао као законодавна власт БиХ.

Упозоравајући да су судије неименованог странца ставиле изнад Устава, из Додиковог тима су, уз жаљење због тога, ипак потврдили да су, обраћањем Уставном суду БиХ, испунили све услове да правду даље траже на адреси Европског суда за људска права у Стразбуру који је надлежан за одлучивање о поштовању Конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

БиХ је 2002. ратификовала Европску конвенцију на основу чега свако може поднијети апликацију суду ако сматра да је жртва повреде права која су предвиђена том конвенцијом и пратећим протоколима.

Да је све спремно за слање поднеска у Стразбур, потврдио је лично Додик.

- Пробаћемо да то искористимо, надамо се да има неке објективности. Ако заприме, ако то виде, нема другог излаза него да то све пониште - рекао је у понедјељак увече Додик за АТВ.

Додикова жалба на одлуку Суда БиХ ових дана биће прослијеђена у Стразбур

Имајући у виду да се, како каже, све политизује и постаје политичко тијело, а не судско, додао је да не може рећи са сигурношћу шта очекује.

- Али, веома је важно да искористим и ту инстанцу - појаснио је Додик.

Више детаља јуче нису хтјели да износе ни чланови тима његове одбране, а шта се прво може очекивати након слања апликације у Стразбур за "Глас Српске" је појаснио правни заступник Републике Српске Лазар Стјепановић. Поновио је да суд не може да улази у меритум пресуде нити да утврђује да ли је или не Додик учинио кривично дјело за које је осуђен. Ипак, може да на основу доказа утврди да ли је повријеђено неко од права прописаних у Конвенцији.

- Судије ће прво да преиспитају процесне услове, односно да ли су они испуњени да би о апликацији уопште одлучивали, те да ли су искоришћена сва правна средства у БиХ. Нема прецизних рокова у којима треба да одлуче о захтјеву. Ако сматрају да је предмет хитан, узимају као приоритет, а ако не, може потрајати и дуже од годину, двије - рекао је Стјепановић из Канцеларије правног представника која се бави предметима пред судом у Стразбуру и апликацијама против Српске, а након што им буду достављене из Канцеларије агената при Савјету министара БиХ.

Сматра да би судије, имајући у виду да је у питању политички процес који је изазвао велико интересовање, о овој апликацији могле да одлучује брже.

- Јасно је да су прекршени чланови Европске конвенције и да је морало да постоји то кривично дјело у вријеме извршења. Има елемената да суд усвоји апликацију након чега се скреће пажња држави, у овом случају БиХ, да измијени кривично законодавство и избаци кривично дјело по којем је суђено. То би био идеални сценарио, јер би доказали да смо у праву и на страни Устава, али видјећемо - рекао је Стјепановић који тврди да фактор који би требало да утиче на судије лежи у чињеници да Шмит није легално изабрани високи представник у БиХ.

Случај "Берић"

У Стразбуру је, наиме, већ расправљано о дјеловању високог представника у БиХ. Суд је 2007. одбацио тужбу 26 тадашњих функционера, махом из СДС-а, које је три године раније смијенио високи представник Педи Ешдаун уз став да крше Дејтон, блокирају сарадњу са Хагом и помажу у скривању хашких оптуженика. Судије су тада заузеле став да се не мијешају у питања из домена Уједињених нација, у којима се и потврђује избор високог представника, уз одговарајућу резолуцију која је, у случају Кристијана Шмита, изостала. Готово двије деценије касније правни заступници сматрају да су околности у случају Милорада Додика другачије и да је направљен преседан.