Тајне игре за фотеље спаса: Зашто је Дом народа БиХ постао вриједнији од Владе и ко држи „тастер“ за блокаде?

Иако се мастило на гласачким листићима тек осушило, а Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ још уиграва коначне бројке, иза затворених врата почео је најважнији политички покер у земљи. Лидери партија увелико преговарају о формирању власти, али истински рат не води се за министарске фотеље – главна битка ове јесени резервисана је за Дом народа Парламентарне скупштине БиХ.

Зашто је овај Дом толико важан? Једноставно је – без њега нема ни закона, ни кључних одлука. Управо ту се крије главни прекидач државног апарата, мјесто гдје се са свега неколико подигнутих руку може потпуно паралисати комплетан систем.

Кључ сарајевских врата коваће се у Бањалуци

Од укупно 15 делегата који чине Дом народа, трећина (њих пет) долази из Републике Српске, а бира их 83 посланика у Народној скупштини РС тајним гласањем. Састав овог Клуба Срба дефинисаће ко заправо влада на нивоу БиХ.

Математика је јасна: За сигуран мандат у Дому народа потребни су гласови 14 посланика. Пет мандата по 14 посланика даје број од 70, па тако “вишак” од њих 13 нема никакав утицај.

Поглед на страначку архитектуру унутар републичког парламента открива контуре предстојеће драме. Највећи адут у рукама држи СНСД са своја 34 посланика (могућа 33 након што се преброје гласови поштом), што им отвара широм отворена врата да најаве чак четири до пет делегата и осигурају апсолутну контролу над политичким процесима у Сарајеву.

Са коалиционим партнерима имају 54 посланика, па им је тако за 4 сигурна посланика потребна подршка још два посланика из опозиционих странака. А то није нереално. Ту прије свега рачунају на посланике “Коалиције за државу”. Важан фактор ће бити формирање власти на нивоу БиХ, па је врло реално да они пруже подршку СНСД-у. Такође, није нереална ни опција да поједини посланици опозиције се приклоне СНСД-у.

Као потенцијални тас на ваги појављује се Покрет Сигурна Српска (ПСС) који са 12 освојених мандата улази у преговоре са јасним очекивањем – да се њихов изборни резултат адекватно уложи и уважи кроз делегатска мјеста.

Са друге стране рова налази се опозициони блок који предводи СДС са 11 посланичких руку. Ова странка рачуна на једног сигурног делегата, али ће зависити од Вукановића, који је у отвореном непријатељству са предсједником те странке. Његова четири посланика јесу спремна да подрже опозициони блок (помиње се име Младена Босића), али искључиво под оштрим условима и без права на грешку.

Историјски контекст показује колико је овај терен клизав: након избора 2022. године, СНСД је имао четири делегата, али је након судске пресуде изгубио једно мјесто које је припало Ненаду Вуковићу (ПДП). Ипак, чак и са три делегата, СНСД је у савезу са ХДЗ-ом држао „контролни пакет” и могао кроз недолазак на сједнице рушити кворум (који чини девет делегата, по три из сваког народа).

Шпирићев оптимизам и Вуковићева контра-математика

Искусни Никола Шпирић (СНСД) већ види нове тријумфе и најављује да би СНСД могао имати четири, па чак и пет делегата. Према његовим ријечима, то није алат за блокаде, већ „кључ институционалне сигурности Републике Српске“.

Са друге стране, Ненад Вуковић из ПДП-а спушта лопту на земљу. Тврди да СНСД са своја 34 посланика има чисту ситуацију за два делегата, а да... ће до трећег покушати доћи „политичком трговином“. Вуковић умирује јавност ријечима да, без обзира на страначки дрес, око Дејтонског споразума у Клубу Срба никада неће бити неслоге.

Трговина испод стола и Вукановићеви услови

Да све не прође глатко, побринуће се унутрашњи сукоби у опозицији, али и страх од „прелетача“. Небојша Вукановић, лидер Листе за правду и ред, отворено упозорава да неће слијепо подржати било кога из СДС-а, поготово не оне структуре које оптужује за лош изборни резултат и прогон успјешних кадрова попут Љубише Петровића.

Аналитичари упозоравају да овакав систем, у којем грађани не бирају делегате директно, већ то чине посланици, отвара огроман простор за политичку корупцију. Како истиче Дејан Лучка из Центра за људска права, у БиХ се управо у овом посредном избору крију закулисне радње и трговина које често изиграју изборну вољу грађана.

Федерација БиХ: Компликована једначина на дугом штапу

Док се у Српској математика ипак може свести на неколико комбинација, у Федерацији БиХ влада потпуни мрак. Тамо је процес двостепени: кантоналне скупштине прво бирају делегате за федерални Дом народа, па тек они предлажу и бирају по пет Бошњака и Хрвата за државни ниво. С обзиром на то да се још увијек не зна ко преузима мандате у кантонима, а ко их се одриче, Клуб Бошњака и Клуб Хрвата су тренутно на врло дугом штапу.

Политичка јесен у БиХ тек почиње, а право дијељење карата десиће се управо у тренутку када се у рукама народних посланика нађу тајни гласачки листићи ЦИК-а. Тада ћемо сазнати ко ће имати моћ вета, а ко ће остати на политичкој маргини.