Тадић: Шмитове битке послије Шмита

Текст сарајевског портала Istraga.ba о наводном договору лидера СНСД-а и ХДЗ-а, према којем би улазак Жељке Цвијановић и Дарјане Филиповић у Предсједништво БиХ отворио могућност помиловања Милорада Додика, у Републици Српској треба читати изван оквира саме тврдње коју покушава пласирати.

Његов прави значај налази се у избору теме и начину на који је она постављена.

Политичко Сарајево и даље води Шмитове битке

У том тексту Кристијан Шмит, иако више није у БиХ, остаје централна политичка фигура. Управо зато овај текст говори више о политичком Сарајеву него о Милораду Додику. Умјесто питања како ће домаћи политички актери управљати односима у БиХ након Шмита, у центру остају посљедице његових одлука. То је најважнија чињеница коју треба препознати.

Шмит је отишао, али политички оквир који је производио очито још увијек није напуштен. У политичком Сарајеву се и даље тражи начин да се његове акције претворе у трајне политичке чињенице, да се њихови ефекти очувају и да се политички односи у БиХ наставе тумачити кроз сукобе који су обиљежили његову епоху. Другим ријечима, Шмит је физички отишао из БиХ, али је политички остао.

Република Српска све то мора озбиљно да разумије, јер постоји и друга страна ове приче, нама много важнија.

У Републици Српској смо пребрзо занемарили колико је велика била побједа над Шмитом

Период Шмитовог боравка у БиХ био је вријеме интензивног сукоба око његове легалности, легитимитета његових одлука и граница интервенционизма.

Његов одлазак није био безначајан догађај. Резултат је дуготрајног политичког отпора. Показатељ је да се границе страних интервенција не могу бесконачно ширити. Доказ је да Република Српска, када истрајно инсистира на свом политичком и уставном ставу, институционално може издржати притисак који је у више ситуација изгледао много снажнији од ње.

И управо зато је необично колико смо брзо престали да говоримо о томе. Као да је Шмитов одлазак био само још један догађај у дневном политичком календару.

Није био.

За Републику Српску то је била једна од највећих политичких побједа у току посљедњих деценија.

Можемо расправљати о томе колико је та побједа коштала, ко је за њу заслужан, какве су биле грешке у њеном остваривању и шта је све могло бити урађено другачије, али остаје чињеница да у БиХ више није човјек чије је д‌јеловање Република Српска оспоравала.

Уколико је то био циљ, а јесте, онда остварење циља мора бити претворено у политичку предност.

Ту смо, међутим, поново показали једну стару слабост. Навикли смо да више енергије трошимо на борбу него на чување и оплемењивање резултата борбе. Ту нашу ману добро знају сви наши непријатељи и увијек рачунају на њу као на свог вјерног савезника.

Побиједити Шмита није исто што и сачувати политичку ситуацију након Шмита

Побједа је била питање политичког отпора. Чување побједе је питање политичке одговорности. И баш зато наредни избори, које помиње Истрага.ба, за Републику Српску имаће значај који превазилази уобичајене изборне одлуке. На њима се неће одлучивати само о томе ко ће бити предсједник Републике и српски члан Предсједништва БиХ или ко ће имати скупштинску већину или ко ће формирати Владу.

Одлучиваће се и о томе да ли ће бирачи потврдити политички резултат који је постигнут у односу на Шмита, јер Шмит није био само један човјек. Иза њега је стајао модел политичког д‌јеловања. Модел у којем страни моћник интервенише у унутрашње односе, мијења договорена правила, врши насиље, производи нове политичке и правне посљедице. Уколико се тај модел поново отвори, вратиће се и све оно што смо мислили да је завршено. Тада ће се поново отворити иста питања: ко може да намеће одлуке, ко може да мијења законе, ко може да утиче на изабране представнике и ко има посљедњу ријеч у политичком систему Републике Српске и БиХ.

Зато су сљедећи избори, између осталог, референдум о томе да ли смо способни да сачувамо ову велику и значајну побједу Републике Српске.

Хвала порталу Istraga.ba

И ту се враћамо на текст Istraga.ba

Његова важност није у томе што говори о Додиковој политичкој судбини, јер то је тема коју треба провјеравати чињеницама и која припада демократским процедурама и правном процесу.

Његова важност је у томе што јасно упозорава да политичко Сарајево још увијек размишља у категоријама Шмитове епохе.

То упозорење би за Републику Српску требало да буде довољно гласно и јасно, јер ако политичко Сарајево још увијек води Шмитове битке, онда би било крајње неодговорно да Република Српска заборави због чега их је она морала водити.

Шмит је отишао. На нама је да одлучимо хоће ли заиста остати у прошлости.