Тадић: Ако су због Младића спорне везе Српске са Србијом, онда су због Делића спорне везе Српске са БиХ и ФБиХ

Постоје тренуци када један политички захтјев открије више о систему у којем је изговорен него о догађају који га је наводно изазвао. Захтјев да се укине Споразум о специјалним паралелним односима Србије и Републике Српске, због сахране Ратка Младића, припада управо таквим тренуцима, стакао је у ауторској колумни правник Огњен Тадић.

Колумну преносимо у цијелости:

Наиме, уколико је могуће тражити укидање односа Србије и Републике Српске због сахране Ратка Младића, онда се мора поставити и једно друго питање: да ли, по истој логици, Република Српска треба прекинути односе и везе са БиХ и Федерацијом БиХ зато што је Расим Делић сахрањен у Сарајеву уз највише војне почасти?

Колапс код Бањалуке: Километарска колона на брзој цести из Лакташа

ПРИНЦИПИ МОРАЈУ ВАЖИТИ ЗА СВЕ

Сахрани правоснажно осуђеног ратног злочинца Расима Делића присуствовало је неколико хиљада особа, међу којима су били бројни представници вјерског, војног, политичког и јавног живота БиХ и Федерације БиХ. Вјерски обред предводио је реису-л-улема Исламске заједнице у БиХ Мустафа еф. Церић. Комеморација и почасна стража припадника Оружаних снага БиХ из Федерације БиХ одржане су у Дому Оружаних снага БиХ у Сарајеву. Величајући Делићеву улогу у рату, о ратном злочинцу говорили су тадашњи министар одбране у Савјету министара Селмо Цикотић и предсједавајући Предсједништва Харис Силајџић.

Као ни Ратко Младић, ни Расим Делић није био обичан војник. Био је начелник Генералштаба тзв. Армије РБиХ.

Споразум о специјалним паралелним односима Србије и Републике Српске је дио исте дејтонске архитектуре којој припадају и односи Републике Српске са БиХ и Федерацијом БиХ. Зато је ваљда јасно да се не може прихватити логика по којој се једна од ове двије сахране користи за рушење институционалног односа, а затим очекивати да се не користи и друга, па да други односи остану изван домашаја истог политичког критеријума и истих принципа.

Поред тога, прављење повода за удар на читав политички поредак од неког појединачног догађаја отвара питање: шта је сљедеће? Укидање институције због нечије фотографије или укидање надлежности због нечије политичке изјаве? Можда укидање права једног народа због нечијег говора?

У Српској 500 пријављених за програм запошљавања дјеце погинулих бораца

НА ЛУДАЦИМА ЈЕ СВАКА КОШУЉА ЛУДАЧКА

Младићева сахрана није узрок, него још један у низу повода коришћених у вишедеценијском сталном тражењу начина за раскопчавање Дејтона. Политичко Сарајево деценијама дио своје политичке енергије црпи из тврдње да је дејтонска структура препрека држави по његовој мјери. Једноставно речено, патолошки не може да поднесе равноправност народа у БиХ и постојање Републике Српске. Његов унутрашњи немир сада поново пријети да угрози мир.

Уосталом, није случајно настала сада већ стара метафора политичког Сарајева о Дејтону као "лудачкој кошуљи", јер када се политичке промјене траже уклањањем једног конститутивног народа из равноправног положаја, тако што ће бити проглашен злочиначком врстом, или уништавањем Републике Српске, као што то опет чини Зукан Хелез, онда се неминовно ради о поновом уласку у простор ненормалне политике која је ову земљу већ једном довела до катастрофалног исхода и трагичног сукоба.

РАВНОПРАВНО ИЛИ НИКАКО

БиХ се не може одржавати у животу тако што ће једнима бити забрањено оно што се другима дозвољава. Поготово не може опстати на сталном мијењању правила у корист једне стране или на штету једне стране. Зато, ако се морала подносити онаква Делићева сахрана, мора се и Младићева, а ако су због Младићеве сахране на удару односи Српске са Србијом, онда због Делићеве не може бити заобићено ни преиспитивање односа Српске са БиХ и Федерацијом БиХ.