Стевандић на Данима Српске у Србији: „Реците Србији да је волим“

Сваки човјек, свака држава и сваки народ има своје најдраже дане, а од свог постанка Република Српска своје најдраже дане увијек има у Србији - изјавио је предсједник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић у емотивном, готово епском говору на отварању манифестације „Дани Српске у Србији“ у Београду.

Стевандић је подсјетио да се то није десило у једном дану, посебно апострофирајући посљедњих 14 година, од 2012. када Србија и Српска постају два плућна крила једног душника која сложно дишу исте проблеме, исту будућност. И која први пут у нашој великој, тешкој и крвавој историји заједно гледају у будућност, без страха од нечијег приговора.

„Изазовна времена иза нас, а и она испред нас, треба увијек да свједоче о сазријевању једне велике генерације која је створила Српску у најтежим условима - када је свијет био једнополаран, када смо имали НАТО против себе, Русију на кољенима, Кина није постојала као сила, СБ УН се није оглашавао ни када су умирале бањалучке бебе, а нас су нападали, поред НАТО-а, и хрватске формације из Хрватске, из Херцег-Босне, муџахедини, Армија БиХ... Једино што је било могуће да нас не униште и да имамо све што нам је потребно, била је и остала Србија“, рекао је Стевандић.

Он је нагласио да наше јединство није плод тренутка, него дубоких периода историје нашег народа. Стевандић је истакао да данас Република Српска представља дио на који Србија може да рачуна, чак и онда када нама самима то није лако.

„У Бањалуци су у тзв. Велеиздајничком процесу 1914. и 1915. убијани свештеници, адвокати, доктори, писци, интелектуалци. Осуђивани су на смрт у доба Аустроугарске. То се најбоље може разумјети ако се погледа оно што пише на споменику у част уласка српске војске у Бањалуку: 'Реците Србији да је волим'. То је остала тежња још од 1835. када сте ви, браћо, у Србији збацили турско ропство, а нама су умјесто једног, турског, наметнули друго — аустроугарско“, подсјетио је Стевандић.

Дочекавши цвјетање и бујање Републике Српске и од 2012. снажан загрљај са обје стране Дрине, наставио је Стевандић, дочекали смо да све заједничке датуме славимо заједно, што говори да смо народ који се никад није одрекао части, слободе и себе.

„Подсјетићу вас на један догађај који се десио 1995. године, дакле по завршетку рата у БиХ. Александар Кисин се борио са Србобранском бригадом која је растурена у паду западнокрајишких општина. Он и његова породица, који су се борили пет година, тада су завршили као избјеглице. Године 1998. Кисин се јавио у добровољце Војске Србије, отишао на караулу Кошаре, гдје је и погинуо. То је слика нашег осјећања, наше повезаности која говори о томе да смо, када смо јединствени, несаломљиви. То је слика са оне плоче на споменику у Бањалуци, коју поменух, која вриједи и за мртве, али и за нас данас живе. Увијек можете да кажете да смо рекли и да ћемо говорити, по било коју цијену, оно што пише на том споменику: 'Реците Србији да је волим'“, закључио је Стевандић.