Шта смо чули у разговору Додика и Изетбеговића: Да ли је Изетбеговић говорио у име муџахедина?

Објављени телефонски разговор Милорада Додика и Бакира Изетбеговића изазвао је пажњу јавности и медија, али и показао односе међу политичким лидерима у БиХ, овај пут између лидера двије највеће странке. Повод разговора била је спорна Изетбеговићева изјава у којој позива на насилно уклањање Додика са политичке сцене.

Управо то је обиљежило почетак разговора. На Додиково директно питање шта је под тим мислио, Изетбеговић је покушао да релативизује своје раније изјаве, тврдећи да није позивао на употребу силе против Додика, већ да је позвао институције да штите закон и државу. Међутим, управо је питање „коју државу?“ које је поставио Додик, Изетбеговић је већ устаљено почео да га оптужује за рушење дражаве.

Објављен разговор Додика и Изетбеговића: Ево шта су један другом поручили

Из самог тона разговора стиче се утисак да је Додик наступао знатно лежерније, често уз смијех и иронију на рачун Изетбеговићевих тврдњи, док је Изетбеговић дјеловао напетије и упорно понављао већ познате политичке ставове о држави, НАТО-у и Републици Српској.

Посебно је упечатљив дио разговора у којем Додик каже да ће Република Српска једног дана бити самостална, након чега Изетбеговић понавља добро познату поруку да Срби могу „понијети земље колико на ципелама могу понијети“ и тиме још једном поновио опасну, антисрпску тезу која подсјећа на времена када су Срби прогоњени са својих огњишта.

Један од најозбиљнијих момената разговора односи се на Додикову тврдњу да располаже оперативним информацијама према којима му радикалне исламистичке структуре, односно муџахедини, наводно припремају ликвидацију. Управо у том контексту Додик пита Изетбеговића да ли је његова ранија изјава требало да буде схваћена као сигнал таквим круговима. Изетбеговић је то немушто негирао, а на више пута поновљено питање је рекао да Додик то питање користи „за јавност“. За јавност у Републици Српској овај дио разговора је вјероватно и најзначајнији, јер подсјећа на безбједносна питања и присуство радикалних структура о којима се периодично говори већ деценијама.

Додик: Њихов циљ нисам ја, већ Република Српска и њена имовина

Разговор је затим прешао на међусобне оптужбе за политичко лобирање и утицај у иностранству. Изетбеговић је критиковао Додика због наводног плаћања појединаца у Сједињеним Америчким Државама, док је Додик узвратио питањем зашто би једнима било дозвољено да ангажују лобисте, а другима не и како је то у реду кад Бошњаци лобирају, а не ваља кад то раде Срби, на шта Изетбеговић није имао одговор.

Иако је разговор у појединим тренуцима склизнуо и на лични ниво, уз међусобне увреде, политички најзначајнији остаје дио у којем Изетбеговић истиче да је Додик противник НАТО-а и да тиме, према његовом ставу, уназађује земљу.

Све у свему, објављени разговор није донио нека велика изненађења, али је потврдио дубину политичких и концепцијских разлика које већ годинама обликују односе у БиХ. Посебну пажњу јавности сигурно ће привући питање наводних пријетњи од радикалних исламистичких кругова, као и чињеница да је НАТО поново препознат као једна од кључних тачака раздвајања политичких визија Бањалуке и Сарајева.