Селак: Озбиљна сумња у селективну примјену наметнутог члана 145а Кривичног закона БиХ

Министар правде Републике Српске Горан Селак изјавио је да је, након што је од Тужилаштва и Суда БиХ затражио податке о поступању по члану 145а Кривичног закона БиХ, добијени одговор отворио озбиљна питања у погледу једнаке примјене закона и повјерења у правосудни систем.

Селак је навео да је Тужилаштво БиХ поступило у складу са правилима међуинституционалне сарадње и доставило податке који омогућавају озбиљну анализу, док је, како истиче, Суд БиХ доставио само минимум информација, изостављајући кључне податке које је Министарство правде Републике Српске тражило, укључујући националну структуру потврђених и одбијених оптужница.

"Формално позивање на тајност истраге не може бити оправдање за ускраћивање одговора на питања која су од јавног интереса. Истина се не може сакрити", поручио је Селак.

Према његовим ријечима, анализа достављених података показује да су све оптужнице против Срба за кривично дјело из члана 145а Кривичног закона БиХ потврђене од Суда БиХ, те да су оптужени или већ осуђени или се против њих воде поступци у којима су изречене или се очекују вишегодишње казне затвора.

Селак тврди да су све оптужнице које је Тужилаштво БиХ подигло против Бошњака за исто кривично дјело одбијене од Суда БиХ, иако их је, како наводи, било више него дупло мање него против Срба.

"Овакви подаци отварају озбиљна питања. Или Тужилаштво БиХ зна да ради када оптужује Србе, а не зна када оптужује Бошњаке, или, што се намеће као далеко вјероватнији закључак, Суд БиХ примјењује различите аршине за иста или упоредива чињенична стања. Ако је тако, ријеч је о озбиљном удару на владавину права, уставни поредак и повјерење грађана у правосуђе", навео је Селак.

Он је упитао гдје су међународни посматрачи и сви који се залажу за једнакост пред законом, те позвао Суд БиХ да јавно објасни критеријуме на основу којих исте или упоредиве радње различито третира у зависности од националне припадности оптужених.

Селак је указао и на чињеницу да је за кривично дјело из члана 145а Кривичног закона БиХ прописана минимална казна затвора од три године, оцијенивши неприхватљивим да се за такозвани "вербални деликт" изричу тако строге казне, док се за бројне ратне злочине почињене над српским народом изричу осјетно блаже санкције.

Он је позвао руководство и судије Суда БиХ да што прије одрже сједницу кривичног одјељења или општу сједницу судија како би усагласили јединствену судску праксу у овим предметима.

"Грађани имају право да знају да ли ће овакве оптужнице бити потврђиване по истим критеријумима у свим случајевима и каква ће казнена политика бити примијењена, без обзира на националну припадност оптуженог. Само једнака примјена закона може вратити повјерење у правосуђе и обезбиједити владавину права", нагласио је Селак.