Шаровић: Опозиција треба да разговара са СНСД-ом

Бивши предсједник СДС-а Мирко Шаровић сматра да опозиционе странке из Републике Српске не би требало унапријед да одбаце могућност сарадње са СНСД-ом у формирању Савјета министара БиХ. Оцјењује да би такав потез могао бити користан за СДС, као што је, према његовим ријечима, био случај у ранијем мандату.

Говорећи о позиву лидера СНСД-а Милорада Додика на српско јединство у заједничким институцијама БиХ, Шаровић је рекао да о могућој сарадњи треба озбиљно разговарати и размотрити шта би она донијела политичким странкама.

„Ја бих прихватио да разговарам“, рекао је Шаровић за Euronews, подсјећајући на сарадњу СДС-а и СНСД-а у периоду када је Младен Босић био на челу СДС-а.

Према његовим ријечима, СДС је у том периоду јачао, а учешће у Савјету министара омогућило је странци да ублажи политичке притиске СНСД-а.

„Ми смо отупили оштрицу Додикову спрам, рекао бих, напада на нас и радили смо добро у том Савјету министара“, навео је Шаровић, који је и сам био дио тог сазива Савјета министара.

Он сматра да СДС и остале опозиционе странке имају три могућности: да остану у опозицији, да формирају власт са странкама које предводе Бакир Изетбеговић и Семир Ефендић или да разговарају о формирању Савјета министара са странкама из Републике Српске које су освојиле мандате.

Шаровић је нагласио да одлуку не треба доносити унапријед, већ да странке треба да процијене предности и недостатке сваке опције.

Када је ријеч о избору делегата у Дом народа Парламентарне скупштине БиХ, Шаровић сматра да опозиција има довољно гласова за два делегата, али да је кључно питање да ли ће опозиционе странке успјети да постигну договор.

Осврнуо се и на могућност спајања СДС-а и Покрета Сигурна Српска (PSS), наводећи да не вјерује да ће до тога доћи.

Шаровић је изјавио да не вјерује да ће унутрашњи сукоби у тој странци ескалирати до под‌јеле, осврћући се на искључење Љубише Петровића и односе унутар СДС-а. Шаровић сматра и да је СДС требало да препусти једну од главних кандидатура на изборима партнерима из опозиције.

Шаровић је оцијенио да су несугласице тињале дуже вријеме, још од почетка предизборне кампање, те да су у међувремену ескалирале.

„Није изненађење то што се десило. Питање је да ли ће странка успјети да нађе рјешење“, рекао је Шаровић осврћући се на одлуку о искључењу градоначелника Бијељине Љубише Петровића из странке.

Говорећи о могућим фракцијама у СДС-у, навео је да не би нужно повезивао унутрашње под‌јеле са регионалним разликама, већ да се несугласице, како је истакао, везују и за појединачна имена.

Нагласио је да је Бијељина посебно важна за СДС, јер је, како је навео, тај град странци увијек доносио побједе.

Шаровић не вјерује да би незадовољство Љубише Петровића могло довести до његовог одласка из СДС-а и евентуалног приближавања Небојши Вукановићу.

„Не вјерујем да ће странка себи дозволити да ова унутрашња турбуленција ескалира до цијепања. Не могу ни да замислим“, рекао је Шаровић.

Додао је да се Петровић жалио на одлуку о искључењу, што, према његовом мишљењу, показује да се и даље види у СДС-у. Истакао је да је даље поступање у овом случају на страначком Предсједништву и Главном одбору те да одлуке не треба доносити исхитрено.

Коментаришући кандидатуру Бранка Блануше на изборима, Шаровић је оцијенио да је, судећи према резултатима пријевремених избора, одлука да он буде кандидат била логична, имајући у виду да је Блануша предсједник СДС-а.

Ипак, истакао је да је за њега важније питање да ли је СДС требало да има кандидате за обје појединачне функције – предсједника Републике Српске и српског члана Предсједништва БиХ.

Према његовим ријечима, уколико странка кандидује своје људе за обје позиције, а не оствари очекиване резултате, на њој је и одговорност за такву одлуку, посебно ако су опозициони партнери спремни на договор.

Шаровић је оцијенио да је постојала могућност да опозиција распод‌јелом кандидатура између различитих политичких субјеката наступи са већом заједничком снагом.

Није хтио да каже ко је могао да буде други кандидат, а навео је да Небојша Вукановић има своју легитимну политичку организацију, као што своје политичке организације имају и Драшко Станивуковић и Јелена Тривић и да је кандидатура могла да буде ствар договора између њих и СДС-а.